Српски пчелар

теља, па и сами његови поштоваоци постадоше му непријатељи, јер нису могли да схвате партеногенезу, пошто је код њих још машта играла главну улогу. Али Верлепша није могло ништа збунити. И тако видимо, да се Ђерзон осам година борио за своју науку али с мало успеха и тек да је Берлепшу пошло за руком, да Ђерзоновој теорији извојује победу. У тој славној борби помагао је Берлепшу тада познати пчелар Г. Клајне. Године 1852. изуме Берлепш оквир, чиме пчеларство доби снажног полета. Берлепш је сачинио и кошницу која носи његово име. За Берлепша се такођер држи, да је први начинио павиљон. Име Берлепшево постаде чувено на далеко. У год. 1855. походили су га професори Лајкарт и Сиболд у научној сврси. Берлепш је давао из пчелињака материјал за микроскопска испитивања. Сиболду је пошло за руком, да партеногенезу докаже и тако је она ушла у науку као нриродни закон. Наравно, да је тада било много вике на ту нову науку, па још ни данас је не прихватају сви, а имаће противника и даље, ма да је данас партеногенеза коначно доказана. Али не само да су научници походили Берлепша у научне сврхе, него су и из других земаља долазили у Себах чувени пчелари, да се не само диве дивотном пчелињаку, него и да се поуче и усаврше у теоретским и практичким знањима из пчеларства. Гадине 1858. ожени се Берлепшев млађи брат. Берлепш се онда одрекне наследства и задовољи се извесном годишњом рентом, повуче се у Готу и ту у друштву својих пријатеља оснује нов пчелињак и почне и даље истраживати и прибирати материјал за своје дело: »Die Biene und ihre Zucht in beweglichen Waben«. Kao »мото« ставио je Берлепш на првом листу: »Lernt Teorie, sonstbleibt ihr praktische Stiimper euer Leben lang«. Учите теоријМ иначе ћетеостати надрипчелари целог века свог. Како је то красан и истинит »мото«! Дело Берлепшево дочекало је више издања, а појава његова билајеуправо револуцијонарна за тадашњи пчеларски конзервативизам. Год. 1867. јануара 8. ожени се Берлепш удовицом Августом Каролином, и пресели се у Кобург, где је посветио огроман труд новом издању свога дела. Већ је књига