Српски пчелар

врло рано у млађану његову душу. Отац Берлепшев имађаше велики пчелињак и мали барон био је сретан, кад се могао од сшоје гувернанте при шетњи украсти и дотрчати у пчелињак. Необичну радост дочекао је млади барон, кад је приликом свог седмог рођен-дана добио на поклон једну кошницу. Љубав према пчели сад је још порасла и такову велику љубав према пчели понео је млади барон и у гимназију, где је у дивној башти директоровој имао више кошница. Барон Берлепш каже, да је ту провео најмилије дане у ,животу своме. Кад је дошао на универзитет у Минхен,.ни ту није могао бити без пчела. Једну кошницу имао је барон у својој спаваћој соби, и пчеле су кроз прозор излетале и улетале. Кад му је та кошница и против његове воље пустила рој, који се ухватио у најживљој улици, тада је полиција забранила барону држање пчела у граду. Барон Берлепш свршио је три факултета : правни, филолошкц и теолошки. Године 1841. умре-му отац изненада и он се као најстарији син врати кући у Себах, да води економију. Велику је бригу посветио воћарству и пчеларству.*) Већ концем октобра исте (1841.) године било је у бароновој башти 100 добрих плетара. За пчеларство није жалио ни труд ни новац. Берлепш је са великим стрпљењем проучавао ваљда сва тадања домаћа у па и страна пчеларска дела. Са ватреном љубави пчеларио је тако пет година. Тада дође година 1845. На небу пчеларском засја једна звезда. Јован Ђерзон ступи тада на јавност са својим открићем партеногенезе у пчела. У години 1848. нађе Берлепш у Вилхелму Гинтеру, петнаестгодишњем сину свога баштована, верног помоћника, кога је у својој књизи назвао »највећим мајстором пчеларским у садашњости«, и кога је до своје смрти волио. Берлепш је седам година студирао и чипио покушаје и 1853. —54- године ступи на страну Ћерзонову чувеним својим пчеларским писмима. У њима је Берлепш извео на чисто и оштроумно доказао истинитост науке Ђерзонове. Тиме је Берлепш наравно стекао много неприја-

*) Колико је Берлепш ценио пчеларство, показују најбоље његове речи. Јер он вели: >dass schmutzige Seelen sich gar nicht damit zu befassen pflegen«, и »dass đie Bienenziichter mit weissSper!ingsseltenen Ausnahmen gute Menschen sind<.