Српски пчелар

је био помор пчела преко зиме; по отпацима од саћа знаће у колико су сокака пчеле зимовале и колико су меда потрошиле. Пчелињи црв значи: добра матица, а трутовски црв значи: малаксалост матице или неоплођену матицу. Све то треба добро забележити и после то труње с хартије очистити и хартију подвући опет под оквире и кошницу затворити. Дакле у фебруару треба, ако је могуће, само оваку ревизију обавити и свако даље узнемиравање прекинути. Права ревизија обавиће се доцније у марту месецу, о чему ће бити тамо говора. Пошто се у фебруару већ развија легло, то ће се и више меда трошити, па ако пчелар мисли, да некој кошници треба дати меда, то је најбоље дати меда у саћу. Оквир с медом треба метнути до оквира на ком су пчеле. Наравски, да и ово треба урадити, кад је лепо време. Иначе ако пчелар зна, да му кошнице имају меда, нека их остави на миру. Ни бриге га тада није, ма било још мразева и вејавице.

Сима Жигић, парох.

Мајор Фрања пл. Хрушка.

(Стогодишњица рођења му 1819. —1919.)

Пок. Јован Живановић у своме »Српском Пчелару« 1893. године донесавши слику Хрушкину вели, да нигде није могао наћи како му је име. Стотина је годипа прошло од рођења Хрушкиног и ми по бечком »Binen Vater«-y доносимо овде његову бијографију. Фрања пл. Хрушка пореклом је Чех, али је школа у њему збрисала његову народност. Без сумње Хрушка спада у оне људе, који су стекли неумрле заслуге за пчеларство. Он је изнашао истресаљку, без које рацијонално пчеларење не би било оно што јесте. Родио се 12. марта 1819. године у Бечу, где му је отац служио код артиљерије. Још пре него што је пошао у птколу, преселио се са родитељимау Грац, где је свршио основну школу и три латинска разреда. Кад му је било 14 година дадоше га родитељи у кадетску школу, коју је походио од 1833. —1836. За све време док је био у школи, одликовао се Хрушка у свему. Од 1836. —1857. служио је у разним региментама и буде 20. јулија 1857. одређен за команданта места у Лењану (Legnago) у Венецији. Тамо је провео све до 1. дек. 1865. када је ступио у мир. Као командант места занимао се Хрушка у слободним часовима и са пчеларењем и 1865. год. изумео је истресаљку, чији је модел исте године 13. септ. у Брину на 14. скупштини немачких и аустријских пчелара предао јавности. Скупштина је са великим задовољством поздравила његов изум и наградила га највећом наградом, са 6 цесарских дуката.