Српски пчелар

У целом цивилизованом свету, где се рацијонално пчелари, употребљује се Хрушкина истресаљка. Без ове ни покретно саће нема своје праве вредности. Покретно саће, вештачко саће и истресаљка, јесу три главне полуге у рацијоналном пчеларењу. Год. 1'867. пресели се Хрушка у Трст. Од год. 1869. пребивао је у Доли (Dolo у Венецији). Умро је 9. маја 1888. г. у Венецији. Где је сахрањен није познато; или је у Венецији где је умро, или у Доли где је становао. Истресаљка, коју је Хрушка 1865. год. у Брину изнео на јавност, налази се у пчеларском музеуму централног аустријског друштвапчеларског у Бечу, као драгоцена ствар. Рацијонални пчелари целог света благодарног срца сећају се мајора Хрушке и његове истресаљке, па и ми доносимо ове ретке, лриликом стогодишњице рођена му. Слава Хрушци!*)

Сима Жигић, парох.

Главно пролетње прегледање кошница**).

У јануару или фебруару кадгод топли сунчани зраци измаме лчеле на излет, али пчелар се томе не весели, јер ради хладноће многе пчеле озебу и пропадну. У марту знају се указати прави пролетњи дани, па којима пчеле излећу ради чишћења, а пчелар посматра пчеле и по лету суди каково је унутарње стање кошница. Кад пчеле излећу на прво пролетње чишћење, пчелар се мора задовољити само спољашњим посматрањем кошница, јер није саветно на првом лепом дану кошнице отварати и прегледати, јер би тиме пчеле узнемирили код упознавања места па су љуте. Зато тек после излета на чишћење, пчелар може приступити темељном прегледању кошница. И ако су сунчани зраци топли, ипак ваздух је још доста хладан, зато при прегледању кошнице не смеју бити дуго отворене, него их треба брзо прегледати. Код овог прегледања треба установити стање сваке поједине кошнице. Зато ћу навести знаке, по којима можемо знати, каково је стање у кошници.

*) Будући »Српскп Пчелар« није излазио г. 1919. кад се је навршило 100 година од Хрушкина рођења, доносимо сад накладно овај чланак, написан у спомен његове стогодишњице. Како је било Хрушци име, ни.је се до скора знало. У толиким књигама о пчеларству, нигде нисам нашао његово име, док' није г. 1907. на немачки преведена књига Американца Рута (Root) »Das АВ С der Bienenzucht«. Ту сам прво нашао, да је Хрушци било име »Francesco« (Фрања.) 0 томе сам писао пок. Живановићу, а и немачки пчеларски листови, почели су од тога времена доносити Хрушкино име. После тога је г. 1908. и пок. Живановић писао у »Српском Пчелару« (г. XII. с. 191.) о мајору Фрањи Хрушци. Глав. уредник. **) Будући друге ствари чекају да уђу у број за март, пуштамо овај темељно написани чланак у овој број, не зато, да пчелари већ у фебруару предузму главно прегледање кошница, јер у фебруару без велике невоље не треба ни отварати кошнице, него да га лагано прочитају, особито почетници. Главно прегледање не треба обављати до друге половине месеца марта. Гл* Уредн,