Српски пчелар

На конгресу се прво расправљало питање, које је изнео Pleger (изасл. Луксенбуршке): 0 отхрањивању матица и о станицама за њихово оплођавање. Чувени француски научник и пчелар профес Gaston Bonier*) изнео је питање: 0 поправљању пчелиње паше. За време расправљања тога питања, чуо се је глас: „Пчелару иомози сам себи и не ослањај се на иашу, коју he ти држава иодићи.“ Белгијски пчелар L. Tombu хвалио је своју владу, да помаже подизање пчелиње паше. Другога дана расправљало се о пчеларству у колонијама (насеобинама) у разним земљама; о тамошњој паши, начину пчеларења, напредовању и т. д. Председник овога одсека био је Baldensperger, који је проучавао и познаје пчеларство по разним степенима географ. ширине, т. ј. по разним земљама. У трећој седници расправљало се је питање: 0 учењу пчеларења. I)r. de Laberthe извештава, да је пчеларско друштво у Тулузи основало пчеларски течај, који траје 4 месеца. Свештеник Mesais говори, да се у округу Vienne, у народним школама предаје пчеларство и показује задаће ученика. Thibant јавља, да је белгијска влада одредила 15.000 франака за подизање пчелињака, где би се учило пчеларење. Roche (из Француске) јавља, да му је једно жељезничко друштво дало на употребу цео један вагон ради ширења пчеларства. Читаоце ће заниматиизвештај Vailancourt-a изасланика француске провинције у Квебеку о начину, како се тамо шири пчеларство. Он је рекао: »Ми говоримо свету о пријатностима и појезији пчеларстваио вредности меда, а не говоримо о неугодним стварима. Служимо će најобичнијим говором, и избегавамо све научне и техничке речи. Бадава делимо своју књигу »Квебешки Пчелар« (Le Rucher Quebecois). Ширимо објаве у корист пчеларства, а служимо се и сликама и филмовима. 0 кошници са непокретним саћем никад не говоримо. Имамо 25 пчеларских надзорника, за сваки округ по једнога, којих је посао, да обилазе пчелињаке и да поучавају. Надзорници раде 100 дана у години, а добивају осим трошка за пут и издржавање, јошs долара на дан. Озбиљно се бавимо пчеларењем тек од г. 1914. Влада даје годишње 30.000 долара за унапређење пчеларства. Нашој марљивој пропаганди захваљујемо, што смо могли са једном државом у Европи уговорити, да јој продајемо годишње 1,000.000 фуната меда. У женским (девојачким) школама и у школама за домаћице учи се и пчеларство. Ми имамо у провинцији Квебеку колико пчелара толико и пчеларки«. У седници о трговини и пчеларењу као народној привреди, изнело је пет Француза разна питања. А приликом расправљања питања о заштити меда, реферисано је, да је Француска мес. јулија г. 1921. добила законо заштити меда, који одређује,до сереч „мед“ сме уиотребити самоза ириродни ироизводичелињи.Ивзввв: »Pfantasiehonig« (»мед маште«) »Kunsthonig« (»вештачки мед«) забрањени су.

Умро у Паризу 31. XII. 1922. - Ђ. К.

57