Српски пчелар

доносе, нема оног лета као стрела, није зука него неко тужно брујање. На многим кошницама пчеле се на лету скупиле у клунче, као пред ројидбу. Пчелари долазе један другом, питају се зачуђено, туже се, да у багрепи треба хранити пчеле, траже меда, који га немају, и у тој журби, бризии страху још само један оштар ветар наиђе и нестаде багрене без и једне капи меда, и то још крај доста лепог и сухог времена. Кошнице су већином већ и трутова имале, али су их као пред јесен терале напоље, неке су чак и легло избацивале. И то је трајало тако све до пре 4 —5 дана, кад је окренуло нешто на боље: горушица је почела цветати. Данас, кад пишем ове редове, лет је у пуном јеку. Што смо овако напразно прошли с багреном, није за нас мала брига, јер немајући липе, на којој би, осим багрене, тако сигурно могли узимити своје пчеле, ми смо у бризи за зимницу. Јесењу пашу, од метве, ми ретко добивамо и остаје нам, да узимимо своја друштва на горушици, која се ушећери. Ни бела босиљка у нас нема, а нема ни липове шуме у близини, где би вредило и исплатило се пренети пчеле на пашу. А узимљавање на горушици врло је сумњиво. Ми ово написасмо не само да се чује како смо ми овога пролећа прошли, него да нам се покуша у крајњем случају и помоћи, било згодним саветом, било материјално од стране задруге. Могли смо чути, да су слично прошли и нчелари из осечког котара, али они имају што то липе. А написасмо и за то, да се види, како је у ком крају. Најпосле, кад већ пишемо пчеларски календар, који не мора бити свагде и свакад меродаван, можда би нужно било изнети и по где коју маркантнију пчеларску хронику, да би се за други пут могао и тај календар, ако и не генерализовати, а оно макар употпунити а можда и поправити.*) Бобота, 31. V. 1923.

Стев. Кнежевић, парох.

О матици. (За почетнике.)

Кад помислимо, колико је за шеснаест година писано у »Српском Пчелару« о матици, чини нам се, да нема ваљда ни једнога пчелара, који не зна све, што треба да зна о матици. Али из многих усмених и писмених питања, којпма пчелари, особито

*) Ако нема изгледа, да ће пчеле моћи спремити себи доброга меда за зиму, пајбоље би било, мед од горушице, ако га буде доста, истрести и продати, па за добивени новац купити меда од багрене, липе или старачца, а уз то нешто и шећера, па тиме већ у другој половини августа, у великим оброцима прихрањивати пчеле. Мед се може одмах у саће налити, а шећер је боље давати у судовима, да га пчеле у саће уносе. Друге помоћи нема. Будући и наша задруга тешко животари, не може вам пружити никакву материјалну помоћ. Ур.

107