Српски пчелар

него и да поведе реч и донесе cuoje решење о даљем животу те наше толико корисне установе. Са материјалне стране, ми нисмо данас у онако тешким приликама, као што смо били пре 25 година, кад нисмо имали ни куће, никућишта, ни пчелињака, нилиста, ани пареу кеси. Ми данас имамо и леп пчеларски дом и скроман пчелињак, па и свој лист, али нема онога старога жара пчеларскога, нема онога одушевљења које све може, нема пчелиње слоге међу данашњим пчеларима, која је пре 25 година довела рој пчелара из свију наших крајева у Руму, да оснују »Српску Пчеларску Задругу« и који је основаше. Свега је тога нестало. Не бих хтео бити злогук т али ми се чини, да је у мутном ратном потопу нестало свију лепих врлина старих пчелара. Чини ми се, да су данашњи многи пчелари заборавили на узвишене врлине које владају у пчелињем друштву, па да су запливали са осталим друштвом у мутне воде, што потекоше и.з отровног ждрела ратног чудовишта. Можда се мени само тако ствара? Али како друкчије да протумачим себи немар многих наших пчелара и према својој »Српској Пчеларској Задрузи« која је толико учинила на подизању најплеменитије привредне гране пчеларства, и према својему »Српском Пчелару«, којему је свагда пред очима била само корист његових читалаца, и који се је само уз моралне и материјалне жртве оних који су на њему радили и оних који данас на њему раде, одржавао радећи на томе, да наше народно пчеларство буде на висини савремене науке и да у напретку не изостане наш пчелар, него да држи корак са пчеларима других културних народа. Пчеларска Задруга без листа мало би вредила, јер не би могла постизавати свој циљ. Зато, чим је после рата почела поново радити г. 1920. почела је поново издавати свој лист »Српски Пчелар« под уредништвом г. проте М. Шауле, али који је са седмим бројем престао излазити. После тога је наша задруга, као птица са одсеченим крилима, трајала своје дане до почетка г. 1923. Животарилаје, али њени чланови нисузндли јели жива илимртва, јер је управа задруге била одсечена од својих чланова. Да би наша задруга унела живот међу своје чланове, ла.темељу закључка своје скупштине од 5. 18./V. 1922.

132