Српски пчелар

покренула је од почетка ове године опет свој лист »Српски Пчелар«, који ево до данас излази и излазиће, ма уз жртве управе наше задруге, до краја ове године, да не буду оштећени чланови и претплатници. Будући наша задруга нема готова новца, а потпоре не добива ни од кога, »Српски Пчелар« се одржава само претплатом, која није довољна ни да подмирује штампу, него мора управа да још доплаћује од новаца, што га добива за огласе. И тако је лист могао излазити само зато, што су и уредници и сурадници, радили на листу без икакве награде и без паре плаће. Зато што је сав новац, добивен за претплату и огласе, једва подмиривао штампу, зато ни службеници управе: тајник, који је уједно и разашиљач листа, ни благајник, нису добили за свој рад и труд никакву награду. Сви у управи задруге и на листу радили су потпуно бадава с пуном вољом, а у нади, да ће тиме помоћи материјално подизање наше задруге. Како задруга има и других издавања, као оправљање својега дома, одржавање у реду своје градине и пчелињака, а уз то подизање пчелињака, који је због рђавих година јако смањен, затим плаћање чувара, набава књига и новина за друштвену књижницу, попуњавање збирке и т. д., имаће ова скупштина да реши многа питања, до којих ће стајати, хоће ли и даље бити »Српске Пчеларске Задруге« или неће. Као што је пчелама мила њихова кошница, држим да је тако и сваком Србину пчелару, мила његова »Српска Пчеларска Задруга«. Зато треба сваки пчелар, био близу ил’ далеко, да покаже љубав своју према својој задрузи и да 31. августа (13. септембра) осване у Руми. Да не би они који буду на скупштини кривили оне који нису дошли, а ови опет оне, који су били на скупштини, да су урадили »којешта«, треба сваки члан наше задруге, па и други пчелари, да дођу на ову особито важну скупштину. Највећи су послови прешли, па крај добре воље може свако доћи. »Српска Пчеларска Задруга« и »Српски Пчелар« корисне су установе свију наших пчелара, па зато сви треба да о њима решавају. Гл. Уреднин.

133