Српски пчелар

липовог цвета за тејове и трговачки извоз у иностранство она немилосрдно уништава, и, у колико маље цвета, у толико се више гране ломе, да се жељена количина цвета накупи*). Семе пајасеново дозрева у јесен и често остаје висећи на гранама (као и у софоре јапонике) преко целе зиме, докле га ветрови не разнесу. Од једног великог пајасеновог дрвета за десетину година на тај начин, ако се изданци и младице чувају постаје читава шума. Пајасеново семе личи на јасеново, само су му љуштине, које семенку чувају, шире и тање, лептирасте, слпчне крљуштима у риба, која особина поред брзе клијавости доприноси брзом и лаком размножавању пајасена, где год му ветар семе донесе. За производњу садница се.је се пајасеново семе у јесен и пролеће, али је боље у јесен но у пролеће. За ово сејање треба само по земљишту, голетима и брдима, које намеравамо пошумити, ископати плитке бразде и разређено семе посејати а по том га покрити танким сло.јем земље, а све друго оставити природи. У влажном времену ничу биљке за 2 —3 недеље и по том бујно расту. У. прво.ј години младице већ достигну 75 —100 сш. у виспну а у другој до 3 m. У трећој годинп оне већ имају лепу круну, а у четвртој по где која је пуна цвета. Као штоје напред речено, размножава се још и вађењем изниклих изданака из жила његовог стабла и расађивањем ових на жељена места. Будући је пајасен од двоструке привредне вредности (и по шумарство и по пчеларство) није потребно наглашавати, да су недогледне користи, које би нам донело пошумљавање њиме голих брда Јужне Србије нарочито око градова. Док стасају пајасенови, подизати багрен, липу и четинаре. Колпко би се тиме помогло тамошње пчеларство**), које иначе јако оскудева у паши! Колико би се тек, на тај начин, добило у поправљању по све незавидних климатских и хигијенских прилика: паралисањем несносних жега и дуготрајних суша, сузбијањем маларије и денге! А колико би добпло лично задовољство појединаца и друштво! Како бп тек чаровно изгледали тамошњи амфитеатрални градови Велес и Охрид са пошумљеном блиском околином! Како би тек у њима пријатно ћарлијао вечерњи поветарац крај Вардара и Охрида ! У овоме би

*) Недавно је један од дневних листова забележио да је извоз липовог цвета ове године био врло слаб; извезено је преко извесног места у приморју свега 20.000 кграма, јер су ове године липе мало цветале. **) Тамо је у Немањића доба пчеларство у целом Српству било најразвијеније. Цар Душан је дао црквп св. Арханђела у Призрену пчелињак, који је имао на хиљаде кошница, и захватио огромну просторију земљишта на Слатини крај Призрена. У сачуваној хрисовуљи цара Стефана Душана тачно су назначене међе овог кованлука. Хрисовуља цара Стевана |Душана гробу мајке му краљице Теодоре од Ст. Новаковића обзнањена је у споменику IX. и Гласнику XV. кога издаје Српска Краљ. Академија и Срп. уч. друштво. (Види »Срп. Пчелар« од Ј. Живановића њздање од 1893. г. стр. 10. и 11.)

172