Српски пчелар
тровања и т. д. расправљали привредна питања, више би народ користи имао. Народ не треба описивања скандалозних чина, него народ треба поучне привредне чланке. Немила појава. У 2. броју „Пчеларског Гласника" о. г. написао је г. Бож. Ж. Мићић о „Пчеларском Гласнику" где се хвали и уздиже „Пчеларски Гласник“, а напада се и вређа се г. Ј. П. Јовановић уредник „Пчелара". Моје је мишљење, да овакав тон писања не сме се у пчеларске листове уводити. Пчеларски су листовизато, да се у њима расправљају стручна питања из области пчеларства. Више пута догодило се, да се морамо дотаћи појединих личности, али тада критикујемо рад дотичног као јавног радника и исправљамо његова погрешна мишљења, али његов се лични карактер не сме дирати и вређати, јер вређање не спада у програм рада једног стручног листа. Ми немамо ништа против тога, што г. Мићић уздиже и кује у звезде. „Пчеларски Гласник“, то је његово уверење, које може слободно износити. Али не одобравамо вређање г. Ј. П. Јовановића уредника „Пчелара", јер вређање не доликује пчеларима. Не узимам у одбрану г. Јовановића, јер му одбрана није потребна него само констатујем, да такав тон писања (т. ј. вређање) не доликује једном пчеларском листу, а уверен сам, да сви пчелари тај недоличан тон писања морају осудити. Нама је јако жао, што „Пчеларски Гласник" уводи личну полемику и тиме ствара раздор међу пчеларима у доба, кад сви напредни пчелари раде на окупљању и уједињењу свих пчелара.
К. Сеперовац Уредник „Српскиг Пчелара".
„Пољопривредни Гласник" Ове године до сада изашло је 7. бројева овог нашег најбоље уређеног пољопривредног листа. По садржају своме лист је одлично уређен, јер на њему раде наши најбољи пољопривредни стручњаци, а поред тога доноси врло лепе илустрације. Овај одлично уређени лист препоручујемо свима нашим пољопривредницима, јер ће у њему наћи врло лепе, лако написане, поучне и корисне чланке за сваког пољопривредника. Лист излази два пута месечно, а претплата му је 130 динара годишње. Уредништво је у Новом Саду, Сремска ул. бр. 8. Колико је меда извезено из наше земље. за 10 година. Према подацима државне статистике из 1928. године имали смо у земљи 174042 кошнице са покретним саћем и 375771 кошницу са непокретним саћем т. ј. вршкара два пута више него ли кошница са покретним саћем. Као што се види, наше пчеларство је још у претежној мери примитивно. Али и у оваквом стању у каквом је сада,
61