Српски пчелар

А не смемо, да не признамо, да су већи, културнији народи, где је пчеларство развијеније, и у начину пчеларења напреднији, па и богатији пчеларском литературом него ми. Пчеларство је вештина више него икоја друга грана пољопривреде. Пчеларство захтева више знања, па и неких нарочитих способности. Не може свако бити пчелар, а још мање макар ко. Пчеларство се треба научити и стално учити, као и другој вештини или занату. За све то потребне су, уз остала средства, добре стручне књиге и листови. Како стојимо са стручном пчеларском литературом друго је питање ; ми би смо да видимо, како стојимо са пчеларским листовима. Имамо их неколико. У главном стојимо, како нас је затекла 1918. год., са малом, слабом приновом у Рицмановом „Пчеларском гласнику". У њима се у главном препоручава једно те исто, у онима барем које познајемо. Пише се већином као за почетнице. Не смемо да не кажемо да у сваком листу има по нешто добро, добро мислим у толико, што је ново и за старе пчеларе непознато. Сви листови готово кубуре са сарадњом; неких пута као да је редакцији стало до тога, да пошто по то испуни ступце, и да лист изађе на време. Сарађује се готово аматерски. Оно додуше ми и немамо строго квалификовани стручњака али зарада их увек немамо ? Листови као да живе само од претплате ; не знамо, да ли је који и субвенциониран, али и то мора бити мршаво. А претплате, ако знамо нашу дејстљивост на књиге и листове, можемо мислити како се плаћа. Радња сарадничка снага, и ако слаба, расута је и не сконцентрисана, сарађује се из доколице, уопће неорганизовано. У сваком поједином месту може да буде нешто добро вредно да се запамти и зна, али ко да дружи све те листове. Па онда ми нисмо ни тако велик народ, нити је код нас толико развијено пчеларство, да нам стварно треба толико листова. Нама је један добар и добро уређиван лист довољан. Неко је негде рекао, да се одрже свн листови, нека се врши утакмица. Треба ли на тај начин, да се изведе једна нормална селекција? Ко јамчи н. пр. да се код нас неће одржати „Српски Пчелар", кад би био и лоше уређиван, само за то што је „српски"? Или ко јамчи, да га неко не ће читати и уз добре радове опет за то што је „српски"? Хоћемо да кажемо, неко ће узети и држати макар и лошији лист, ако му је ближи било по чему, или по имену или по писменици, или по покрајини, или по традицији, а за бољи, ако му је даљи, не ће знати и не ће хтети да зна.

Јесам ли послао преплату „Српском пчелару"?

107