Српски пчелар

Ми би смо требали једним добрим пчеларским листом да послужимо свима пчеларима у нашем народу, који овај језик зову српским или хрватским, па и онима, који се уз свој матерњи језик хоће и могу да служе нашим језиком. А у ту сврху бисмо морали окупити око једног листа сву умну, стручну и материјалну снагу. Утакмицу или селекцију нека не врше групе, покрајине или листови, него нека је у погледу сарадне врши један редакциони одбор, са једним, само томе послу посвећеним редактором, а утакмице нека се воде између појединих пчелара. Редакција се не би смела обесити о врат једноме редактору, као нека част, те да он мора да лоии прсте од првог до првог, па да још мора да буде и главни сарадник, или ако то неће, онда мора да штампа и лошије ствари, а већ разуме се и тако, о којима је причано и причано. За то би још требало добре чланке хонорирати. Шта више не би било згодног, кад би редакција објавила у лнсту једну серију чланака, о којима би добро и потребно било писати, а добри чланци и ван те серије, разуме се, да би требали да буду радо примљени. На тај би начин сарадња била у неку руку систематска. Ми имамо неколико листова, са сразмерно малим бројем претплатника; и ти листови уколико немају дефицита, животаре. Не могу оскудни и сиромашни, да развују своју делатност. Ми верујемо, да један лист, на место свих оних, не би морао бити ништа скупље, него сваки други поједини, а могао би бити далеко опремњенији, а као такав и далеко запаженији, па би се могао кадикад слати на оглед и таким пчеларима, који до сада из својих побуда не нађоше за потребно и корисно, да што то прочитају о пчели и пчеларству и тако пођу макар за један педаљ даље од обичне плетаре. Једној, тако финанцијалној јачој редакцији, која би издавала лист, узгред буди речено, под тешње везаним савезом пчеларских друштава Краљевине Југославије, било би лакше набављати стручне књиге и листове страних народа, те основати једну савезну библиотеку, која би могла бити приступачиа сваком пчелару, вољном било да своје знање умножити, било да сарађује на листу. Мислим, да питање писменице не би било сада већ актуелно. У најгорем случају могли би смо се у томе повести за Немцима, код којих не долази у питање готица и латиница. Актуалније би било питање пчеларских назива, боље рећи питање пчеларског речника. Коликогод би се око једног

Мед даје здравље, прелази директно у крв и продужава живот.

108