Српски пчелар

имамо за готово све појмове из пчеларства, и своје чието народве називе. Изгледа нам некако, да их имамо мало много. А то долази отуда, што је код нас силно развијен провинцијализам; ми нисмо били подељени на покрајине, него на крајеве и крајичке. Сваки тај крај је био под нарочитим често разнородним утецајем, који је учинио своје, нарочито на разним стручним називима. А има тих назива, који су и самоникли разнолики а ипак народски. Говоримо ово за сада само за оне делове нашег народа, који се служе једним књижевним језиком. И Словенца повући у ову комбинацију за сада је мало теже. Коликогод се они не деле од нас ни ми од њих крвно и расно, коликогод су нам тежње еклатантне, да останемо и постанемо још више једно, толико ипак постоје запреке у језику самом. Можда оне и не изгледају толико за лингвисту једног и у теорији, али пракса би ипак морала друкчије говорити. Остато питање даљим поколењима можда ће онда оно бити зрелије и мање опоро, да се и у њега загризе, а ми који са једним језиком служимо, могли бисмо се сада барем запитати: шта би било тешко између више термина изабрати један, а два најбоља и њих пустити у пчеларску књижевност? Знате, искрено да вам кажем, баш нас нешто лупи по ушима, кад читамо, где пише или кад чујемо, где се каже: пчелац. Мислите то је мушка пчела, трут? Варате се; то вам је један, ма ког система, суд са пчелама. А што бисмо н. пр. употребљавали ни мало постичан израз маторка, код лепог и згодног нашег назива старица или пресад? Оно, ми вам се ту не кочоперимо као какав стручњак филолог; коначно би то наравно било њихово, што казли, да рашчисте појмове, па макар по њиховој победила пчелац и маторка. Него тек споменусмо ово узгред, колико нама наш „Sprachgeftihl" говори. А кад бисмо баш хтели и наумили озбиљно да приступимо томе нослу, а онда бисмо морали од стране ма које централе, а најзгодније би то било од стране Савеза, обратити се на све писменије пчеларе, у свима крајевима отаџбине, да према згодним упутствима покупе податке у ту сврху и да их лепо сређено поднесу надлежнима. Ови опет нека настоје, да се образује једна, наравно задружна, стручна комисија, која би то све стручно испитала, те одабрала и утврдила оно, што би се могло употребити. Само то неби смео бити покушај, него предузеће с тврдом одлуком, да се и оствари, а ми на томе послу имамо људи без личних, племенских, провинцијалних или других каквих претензија. Хоће ли се то уредити као речник или као нешто скромније, споредна је ствар; главно је, да ту ствар има сва-

142