Српски пчелар

учавајући пчеларство у теорији и пракси професор Јован Живановић створио је своју американку, која се брзо раширила у нашем народу и постала је народна кошница. Узоран пчелињак Јована Живановића привлачио је пчеларе, многи су долазили у Ср. Карловце само да виде тај узорни пчелињак. Проф. Јован Живановић настојао је, да и друге задобије и упути у рационално пчеларство. Његова је заслуга, што се пчеларство предавало у Карловачкој богословији, што је пчеларство посгало облигатан предмет у школи. Колико је био племенит, идеалан и пожртвован види се по томе, што је 13 година предавао пчеларство у богословији без икакове награде. Био је срећан кад је чуо, да је неки његов ученик постао пчелар. Живом речи почео је ширити рационално пчеларсгво у богословији (1878), где је са пуно љубави својим духовитим предавањима задобијао за пчеларство богослове-будуће свештенике и учитеље српскога народа. Професор Јован Живановић није се задовољио само са школом, он је желио, да се рационално пчеларство боље у народу шири, стога покренуо je (1880) економски лист „Привреду“ у ком је писао много чланака о пчеларству. Али ради немарних преплатника лист је морао престати излазити. И други покушај са „Привредом“ није успео, али ипак професор Јован Живановић није духом клонуо, писао је чланке о пчеларству у белетристичким листовима и календарима,да би народ упознао важност и корист од пчеларства. Доцније своје чланке по разним листовима покупио је и издао их (1893) као једну књигу „Српски пчелар“. А то је прва српска књига о рационалном пчеларству. Живановићеви ученици као свештеници отишли су на парохије, неки су почели пчеларити и то с американком и тако су ширили пчеларство у народу. Ширење рационалног пчеларства споро и слабо је напредовало, јер наши пчелари нису имали свога листа. Професор Јован Живановић угледајући се на неуморну и вредну пчелу и по трећи пут покушао је, да покрене пчеларски лист. Имајући рђаво искуство са прва два покушаја са „Привредом“ он је увидео, да лист треба моћног заштитника, који ће првих година лист и материјално помоћи, а тога зашгитника нашао је у патријарху Георгију Бранковићу. У Ср. Карловцима 1. октобра 1896. год. угледао је света 1. број „Српског пчелара“, коме је главни уредник проф. Јован Живановић, а одговорни уредник Иван Маширевић, а заштитник је листу српски патријарх Георгије Бранковић У 1. броју „Српског пчелара" први је чланак „Пчела под зашгитом свете српске православне цркве" где износи, како су Стеван Немања и његови наследници поклањали манастирима и црквама пчелињаке, да цркве имају свећа за увеличавање славе Божије. У новије време мигрополит Стеван

188