Српски пчелар

Стратимировић помогао је издавање прве српске пчеларске књиге, под патријархом Прокопијем Ивачковићем подигнута је катедра из пчеларатва у карловачкој богословији, а под патријархом Георгијем Бранковићем св. Синод закључио је да пчеларство буде облигатан предмет у богословији Карловачкој. А патријарх Георгије Бранковић заштитник је „Српског пчелара* 4 . Успех „Српског пчелара“ показао се већ прве године, што је б и 7 јуна 1897. одржан пчеларски курс, на ком је било слушалаца из Срема, Славоније, Бачке и Баната. Од предавача жив је још г. Васа Латинкић протојерај из Јаска, а од слушалаца живи су: Антоније Апостоловић парох у Кленку, Ђорђе Павковић парох у Сомбору, Јован Гајић умиров. учитељ Чортановци, Мато Вохалски учитељ Хртковци, а могуће и још неки. Сви свесни пчелари радосно су поздравили „Српског челара“. Србима је био неопходно потребан стручан пче ларски лист, и ако је „Српски пчелар" био једини српски пчеларски лист ипак се нашло неких пчелара, који су нападали Јована Живановића, који су својим подвалама његов рад подцењивали. Али професор Јован Живановић својим одговором доказао је нискост тих нападаја, а на личне увреде није ни одговарао. Поред свих тих нападаја „Српски пчелар“ остао је стручан пчеларски лист, испуњавао је своју главну сврху поучавајући српске пчеларе у рационалном пчеларству. Посматрајући јединство у пчелињем друштву професор Јован Живановић увидео је, да и сами пчелари треба да се уједине стварањем једног пчеларског друштва. Покушавао је са другим пчеларима да створи пчеларско друштво и то први пут у Великом Бечкереку (1878) а други пут у Српском Итебеју (1883) али није успео, што су мађарске власти сметње правиле. „Прегаоцу Бог помаже“ с тога је проф. Јован Живановић и по трећи пут покушао, тада је са пчеларима из Срема основао (1898) „Српску пчеларску задругу" у Руми, којој су приступали пчелари из свију крајева. А шта је било са „Српским пчеларом"? „Српски пчелар“ био је орган за српске пчеларе, коме су били власници сами уредници. А кад је основана „Српска пчеларска задруга“ у Руми, власници одмах решавају, да „Српски пчелар" постане орган „Српске пчеларске задруге" у Руми. На 111. главној скупштини „Српске пчеларске задруге", која је одржана 16/29 августа 1901. г. у Ст. Пазови тајник је известио скупштину, да су уредници и власници „Српског пчелара“ вољни уступити вођење администрације „Српској пчеларској задрузи“ у Руми. Год 1902. издата су још три броја (за октобар, новембар и децембар) „Српског пчелара“ и са 1. јануаром 1903. год. почео је лист излазити са грађанском годином. А концем 1904. год. „Српска пчеларска задруга“ у Руми прима и власништво листа, јер су уредници и власни-

189