Српски пчелар

пуне полета генерације старе карловачке богословије (од 1878. па на даље). Пчеларством он ојачава своје нежно здравље. „Пчеле су га уједале, колико су хтеле, али он се осећао све чвршћи, све јачи, све здравији. Страшне његове нервозности нестајало је, бледило лица заменило је здраво руменило постао је прави човек" (Срп. Пчелар бр. 3. 1911. стр. 47.). Год, 1896., дакле, равно пре 35 година, основан ie „Српски Пчелар", под главном иницијативом професора Јована Живановића и уз пристанак његових вредних ученика и доцнијих сарадника: И. Маширевића, А. ЖивановиГа, Ђ. Коларовића, В. Латинкића, М. Шауле, С. Жигића и т. д. Прелистајмо годишта „Срп. Пчелара" од 1896. до данас па ћемо у њима наћи најбоље документе који сведоче да су Сремски Карловци, благодарећи раду Јована Жовановића, постали колевка рационалног пчеларства у нашем народу. У „Српском Пчелару" налазе се и документи, да смо ми млађи и најмлађи узели у аманет да наставимо рад тога првог пуног полета периода нашег домаћег пчеларства, знајући да чувамо драгоцености наше традиције и да стичемо ново знање у теорији и у пракси. Надамо се да ће се, пре него што сване дан прославе стогодишњице рођења нашег великог учитеља и вође (30. јануар 12. фебруар 1941.), отворити у Карловцима модерна пчеларска школа, јер то они заслужују из много разлога. Сремски Карловци су заслужили не само да се зову колевка рационалног пчеларства у прошлости, него да буду и расадник модерног пчеларства у садашњости и будућности. 0 њиховој садашњости не можемо да говоримо, о томе нека говоре други, али о њиховој будућности говориће наша дела, која треба сматрати као директан наставак дела професора Јована Живановића. У Срем. Карловцима, 25. септембра 1931.

Др. Сима Грозданић професор

Први пут у Матеју.

Чим сам ударио натпис на концепат, већ сам сам себи приговорио. Пише се обично о ономе, што се добро познаје, а ја сам, што да вам лажем, био у Матеју свега једанпут. Та јел’ могуће!? Верујте и опростите ми, само једанпут, али зато сам га ипак добро запамтио и „еже писах писах“. „Ко мисли посгати једном пчелар, нек не жали ногу до Матеја. Не може се постати пчелар, ако се пчеле не заволе; а она

184