Српски пчелар

цвета, који је у мојем месту скоро редовно давао главну пашу. Али те године било је друкчије. Мада је старачца било као снега на све стране, пчеле су га некако мртво облетале, а кошнице су се споро гојиле. Гlо томе сам судио, да је старачац слагао, па сам ређе излазио на пчелињак, до којега је требало 3 / 4 сахата пешачитњ Пошто сам истресао прилично ливадскога меда, истресалка је спавала и нисам мислио да t»y је те године више требати г јер је старачац био последња главна паша у мојем месту. Али једнога дана дође ми чувар пчелињака и рече: „господине, ја не знам шта је то са нашим пчелама. Цео пчелињак има необичан мирис, пчеле јако лете, али ми изгледају као да су болесне; силне миле по земљи, тако, да сене може проћи кроз пчелињак, а да се која не згази“. Сутрадан изашао сам на пчелињак и нашао сам све као што ми је рекао чувар. Пчеле су живо летеле, а по познатој нам мирној и потмулој зуци видело се да јако раде. Стазе у пчелињаку биле су посуте пчелама, које су тромо хмилеле као да имају вртоглавицу. Па ипак после подужег хмиљења и скукутања по земљи, узлетале су на седала и улазиле су у кошнице. Све је то било за мене, у оно време почетника, ново и необично, и бацало ме је у бригу, јер нисам умео себи да разјасним те противности: необично жив лет, хиљаде малаксалих пчела по земљи, а кошнице тешке као олово, али мед кестењасте боје и необична силовита мирисз. Све то је за мене било у оно време велика загонетка. Једино ми је јасно било, да мед што су га моје пчеле нанеле није од старачца, него од некога другог цвета, али од каквога, ја то нисам знао. Зато сам почео боље посматрати лет пчела. Па шта сам опазио? Ма да је старачца свуда около мојега пчелињака, пчеле нису летеле' уокруг, него је сав ток пчелињега лета био окренут истоку, гдје је била пустара Вишњевци. По томе јасно ми је било, да на Вишњевцима мора бити неки усев, који даје пчелама тај необични мед. Зато сам рекао чувару да сутра кад почне лет, пође пут Вишњеваца и да пронађе, шта је тамо засејано. Кад сам сутрада отишао на пчелињак, дочекао ме је чувар са повећим снопићем расцветане елде. Сад ми је било све јасно, и одкуда је у кошницама онај загасити мед, и зашто су пчеле као пијане хмилеле го пчелињаку. Кад смо почели истресати мед, виделн смо, на крај мора од старачца, који је окружавао мој летњи пчелињак, у кошницама је био загасити мед од елде, а од меда са старачца није било ни трага. Зато су пчеле мада су биле усред старачца, прелетале широко и мирисно поље покривено старачцем и летеле много даље на елду, која је била 7—B ду-