Српски пчелар

жи далеко од мојега пчелињака. Сличан случај догодио се опет једне године пре великога рата. Кошнице су ми биле на истом летњем пчелињаку јужно-западно од села у ливадама, камо сам их пренео одмах после багрене, даклем месеца маја. На томе су месту дочекале и старачац и пасле су га неких 14 дана, те сам добио неколико метарских цената меда од старачца скоро као вода отворене боје. БудуКи је старачца било много, очекивао сам да ће истресање меда од старачца трајати до краја септембра. Али дође опет изненађење Наједанпут престадоше пчеле да лете јужно-источно (према Вишњевцима) гдје је било највише старачца, па ухватише ток северно од летњег пчелињака према селу, гдје им је био зимски пчелињак. Зашто су пчеле окренуле свој лет према селу? Зато, што је северно иза села према Фрушкој I'ори, на властелинском земљишту била засејана јесења елда. Будући сам тада већ имао искуства, како бива кад пчеле лете на елду, било ми је јасно да попушта медовитост старачца, тада је елда, која је била медовитија од старачца, привукла пчеле себи. Сваког истресања мед је бивао помало све загаситији, док најзад није добио кестенову боју, а то ми је казивало, да су пчеле сасвим оставиле старачац, мада се је белио на све стране и да су прешле на елду, свакако зато што је старачац изгубио медовитост. Што су моје пчеле у првом испричаном случају оставиле старачац па прешле на елду, није ми неразумљиво, jep је ону елду окружавао старачац, па је летећи по старачцу све даље и даље, нанео пут на елду. Велики комад земље засејан елдом био као неко острво у мору од старачца. Али ми је чудо, како су у овом другом случају нашле пчеле ову елду северно од села, кад су је од ње делили прво оранице, на којима није било старачца, па ледине, и најпосле село у сред којега је био њихов зимњи пчелињак. Пчеле су ту елду вредно облетале свако пре подне, мада је било далеко 3 / 4 сахата, а после подне су пабирчиле по старачцу, отави и бундевама по кукурузу. Још један случај. Једне године скоро цело поље јужно, источно и западно од села жутило се од горушице, а њен тежак мирис осећао се на далеко. Моје пчеле вредно су радиле а кошнице су бивале сваки дан теже. Нисам се радовао меду од горушице, јер није добар за пчеле зато, што се брзо ушећери, а није добар ни за јело, јер је силовит и пали у грлу, па се нерадо купује, али је дошло време да се истреса јер су кошнице биле пуне. Но колико изненађење! Из истресаљке, у место добро познатога

23