Српски пчелар

нас није развијена трговина са пчелама. Ми пчеларимо на мед, али код овог начина пчеларења морамо водити рачуна и о ројидби. Само јака пчелиња друштва могу главну пашу искористити, с тога пчелар мора настојати да има добра и јака друштва у главној паши. Одмах с пролећа јавља се расплодни нагон т. ј. тежња за умножавањем друштва. Али чим друштво ојача тада се јавља полни нагон т. ј. пчеле праве трутовско саће и матица га залеже, а то је већ први знак нагона за размножавање пчелињег друштва, то је нагон за ројидбом. Са бујањем природе развија се и живот у кошници, а напредан пчелар настоји, да се са развијањем природе складно развија и пчелиње друштво, да буде доста јако да може главну пашу искористити и пчеларев труд медом наградити. Пчелар мора добро познавати месне прилике и према месним приликама и околностима свој начин пчеларења удешавати. Један је начин пчеларења ако главна паша пада у пролеће а други је, ако главна паша пада у лето и јесен. Где главна паша пада у пролеће пчелар мора пазити, да му кошнице уђу у главну пашу са јаким друштвом, а при том мора спречавати појаву нагона за ројидбом. Ако се кошнице у почетку главне паше изроје, тада ни ројеви ни пресади не могу пчелару меда дати, јер су друштва преполовљена па саберу меда само за своју потребу. Кошнице се могу изројити тек после главне паше, зато напредан пчелар настоји, да ројидбу задржи и одложи до после главне паше. Где главна паша пада у лето и јесен, ту рационалан пчелар настоји, да му се кошнице изроје у мају и почетком јуна, тада имају доста времена за развијање и умножавање пчелињега друштва до главне паше. Рационалан пчелар настоји да летњу и јесењу пашу дочека са што већим бројем добрих и јаких кошница. Ово му је потробно и с тога, што на јесењој главној паши многе радилице истроше се и умру, а легло се ограничи па је мали број младих пчела, с тога пчелари после бујне јесење паше обично спајају кошнице, да би боље презимиле. Ако пчелар не познаје месне прилике и ако свој начин пчеларења не удешава и не прилагођава према месним приликама и околностима тада може му се догодити, да се његове кошнице изроје пред главну пашу или у почетку главне паше с тога не може главну пашу искористити. За таквог пчелара ројеви су „једна велика недаћа у пчеларству." У природи све се мења и ништа није стално, једне године имамо рано пролеће и веће паузе између једне и друге паше, а друге године све одоцни нема размака или је врло мали између једне и друге паше, а напредан пчелар о том мора водити рачуна у свом пчеларењу. Једне године не можемо пчеларити на мед, јер је година слабија а пчеле скуп-