Српски пчелар

не роје) купљене, тада се нападају одгајивачи племенитих матица што подваљују другим пчеларима. Насгаје питање: шта је узрок ројидби? Многи искусни и знаменити пчелари покушавали су, да реше ово питање и установе шта је главни узрок ројидби, долазили су до разних закључака и не слажу се мећу собом, с тога је ово остало као нерешена загонетка природе. Једни ројидбу приписују препуном плодишту са тек излеженим младим пчелама и незапосленим младим радилицама. Други каже, да претрпаност плодишта не може бити узрок ројидбе. Неки кажу, битно је код ројидбе испуњавање нагона за расплођавањем друштва и обнављањем матице. Неки кажу, да је узрок ројидби изобиље хране у кошници. Нагомила се у кошници много младих пчела, чије су жљезде препуне хране, обиље млеча не могу у плодишту при храњењу црвића потрошити, с тога праве матичњаке, да у њих уложе сувишак хране. А кад изведу матице, оне доводе до ројидбе. Неки траже узрок у препуњењу млеча у плодишту, а то доводе у везу са богатом пашом на цветном прашку. Без рђе (цветног прашка) нема млеча, а без млеча нема градње саћа а ни ројидбе. Неки траже узрок у пренасељености кошнице, великом броју трутова, врућини, оскудици ваздуха и т. д. Многи настоје да пронаћу прави узрок овог природног процеса, да нађу сретство да га задрже, па да створе расу пчела без нагона за ројидбом. Изгледа ми, да сва истраживања неће уродити жељеним плодом, сумњам, да ђемо створити расу пчела без нагона за ројидбом. Кад знсГмо да је ројидба природни процес за размножавање пчелињега друштва онда није саветно, да тај урођени нагон за ројидбом сасвим уништавамо, боље је да га ограничавамо. Рационални пчелари не троше улудо време у борби против урођеног природног нагона код пчела него удешавају своје радове тако, да тај нагон убрзају или одложе на кратко време ради бољег искоришћавања пчелињега друштва. Наравно да узимају у обзир месне прилике и према томе удешавају свој начин пчеларења. Адаптација (прилагођавање) у пчеларству је неопходно потребна. Браћа Словенци пчеларе на ројеве, јер је код њих развијена трговина са живим пчелама, пошто се Крањска пчела извози у све делове света. У Словенији може се рећи готово да је стандардизовано пчеларење на ројидбу. Има леп број великих пчелара, на пр. Јан Стргар и други, који су познати у читавом свету, који своје ројеве шаљу у свих пет делова света, а одликовани су на светским изложбама од више страних држава. Ради пчеларења на ројидбу наша браћа Словенци постали су чувени. Рационално пчеларење на ројидбу браћи Словенцима доноси леп приход. Већина наших пчелара пчелари ради меда, пошто код