Српски пчелар

друге, јер нису могли да предвиде и здруже све потребе његовог разума. Плодно семе непрестаног мењања и развијања (еволуције) продрло је свуда и у све гране људског привређивања. Његова плодност нашла је нарочито великог изражаја у богатој иностраној пчеларској књижевности. Преко ове допрло је и до нас. Може се рећи да у том погледу пчеларска књижевност ни мало не заостаје својом стручношћу и обиљем иза књижевности осталих привредних грана. Она својом делатношћу чак и помаже напредовању других грана, као: воћарству, шумарству, производњи уљаног и другог индустријског биља. и т. д. Нас не буни што се напредовање пчеларске технике налази у непрестаном мењању. Не буни, јер смо свесни да се у том непрестаном мењању види стварно напредовање пчеларства. Ми те промене видимо више-мање и у осталом привређивању. Ни једна грана људског привређивања није створена једним замахом, једним човеком и делом једног времена и једне генерације. Све што имамо стварало се, ствара се и CTBapatie се (усавршаваће се) многоструким напорима многих људи. Наши прадедови започињали су, потомство је прихватило, усавршавало и нама предало; ми ћемо тај рад наставити и оставити га у аманет свом потомству. Изуми и рукотворине мењаће се више или мање у сврху усавршавања. Многи ће од њих постати само музејска успомена. Остаће у дужој употреби само оно што је најбоље, па и то ће се ипак подвргавати мањим променама и прилагођавању промењеним потребама. Урођена скромност истинитом ствараоцу нечега корисног није дозволила, да он свој изум, рукотворину, назове: најбољим, усавршеним, а још мање да га прогласи „стандардом“ за све људе и времена. „Никакав ауторитет не остаје на ногама“, рекао је Јован Скерлић.„Човек данас осећа потребу слободног испитивања; он има свест о дужности да прими само оно што издржи пуну критику његовог разума и задовољи његове интелектуалне, моралне и емоционалне потребе." Ј )

II Полет утакмице у приређивању заструјао је и у пчеларству. Он се одавно појавио код богатих Американаца; са суперпродукцијом пренео се и у напредније европске народе. Из њихових књига, а још више из њихових слика богатих пчелињака и фарми, пренет је у неке наше пчеларске листове и књиге. Тако пренет у наше пчеларске редове, међу наше бивше пчеларе и истрајне пчеларе емпиричаре, он се почео осциловати између две тежње. По тежњи првих, он је добио изражаја у покушају американизирања својег „знања и уме-

1) Јован Скерлић: Писци и књиге IV. Догматичка и инпресионистичка критика. Београд, 1909 године, стр. 11.