Српски пчелар
2. Зашто г. Бугарски није центрифугирао мед багреновац, јер у багреновцу, као и у сваком другом меду, ма како он био чист, има известан проценат зрнаца цветног прашка? 3. Зашто г. Бугарски није цело време држао кошницу затворену, што се не види јасно из његовог писања? То су три главне ствари на које г. Бугарски није обратио довољно пажње, те с тога његов експерименат ни најмање није меродаван. А да његов експерименат није ни оригиналан, овде hy навести за овај пут само један цитат у оригиналу: ~In ganzlicher Ermanglung von natiirlichem Pollen kann man auch Ersatstoffe den Bienen bieten, Es eignet sich dazu jede Getreideart, aber fiir stark aromatische zeigen die Bienen doch eine Vorliebe, besonders eignet sich Erbsenmehl; man kann auch eine Mischung von Erbsenmehl und feinem Roggenoder Weizenmehl verfiittern. Man streut es in leere Bienenkorbe oder Kasten und stellt sie an leicht erreichbare und leicht auffindbare Platze. Mehr noch empfiehlt es sich, die Korbe mit groben Hobelspanen zum Teil zu fullen und darauf das Mehl zu streuen. Man stelle die Korbe nur vvahrend der wenigen sonnigen Mittagsstunden auf und streue nicht mehr als den ungefahren Tagesbedarf ein. Um die Bienen an die Stellen zu locken, stellt man gleichzeitig in einen oder zwei der Korbe Futterteller mit etwas Honig, die nach kurzer Zeit, sobald sie von den Bienen entdeckt sind, wieder entfernt werden konnen." „Hat man im Garten recht viele Krokusse, so kann man das Mehl mit einem Loffel in deren Biiitenkelch fullen, wo es von den Bienen am leichtesten entdeckt wird.“ „Мап kann das Mehl auch mit Honig oder Zuckerlosung zu einem Teig vermischen und im Stock verfiittern, indem man es in alte Drohnenwaben knetet und darin den Bienen zuhangt. Oder man fiillt den Teig in Fiitternapfe und stellt sie ins Brutlager.“ „Sobald die Natur frischen Pollen bietet, werden die Er-t satzstoffe, von den Bienen verschmaht." (Heinrich Thie’s Handbuch des praktischen Wissens fiir Bienenzuchter, S. 271.—272. 1925.) Ево још једног интересантног примера. Dr. А. Himmer је затворио у једну празну просторију (у стаклару ботаничке баште у Erlangen-y) два пчелиња друштва. Држао их је при температури од 15 —lB°С. Једно друштво је било потпуно без цветног праха и без меда. Да би живело, Himmer га је хранио чистим раствором шећера. Друго друштво је имало своју нормалну зимницу. Експеримент је вршен почетком јануара. Кад се после неког времена у оба друштва развило легло, Himmer је узимао на преглед пчеле хранитељице, као м старије ларве, из оба друштва, па је нашао да су пчеле
121