Српски пчелар

за рад. Сасвим је природно што ми више ценимо човека, који иде најкраћим путем свом одређеном циљу, него ли онога, који нам прописује како треба ово или оно да се уради, и у лепим фразама говори, како ће и он то урадити. Речи без дела јесу клепет празнога млина/ 8 ) VII Наша је култура у изграђивању. Наша је пчеларска књижевност још у повоју. У привреди и техници ми смо ђаци запада, јер нам је Америка делако „од срца и очију“ Ми морамо нашу сиромашну пчеларску књижевност помоћи преносом одабраних дела из стручне књижевности наших учитеља Француза, Немаца, Енглеза, Руса и Амариканаца. Ми се морамо користити знањем, које су наши учитељи деценијама истраживали и сређивали да би га утврдили као научну знанственост. И наставити оданде где су они стали. Ми се морамо користити стручном преводном књижевношћу. Узмимо на пример руске пчеларске писце. Њихова данашња пчеларска књижевност је врло богата, плодна и ваљана. Руси имају оригиналних дела каквих нема ни једна пчеларска књижевност. Њихова „Библиотека практическаго пчеловодства“ под уредништвом професора Н. М. Кулагина, заслужује да се назове класичном. Она је у истини енциклопедија најнапреднијег пчеларства. Па ипак Руси своју оригиналну пчеларску књижевност допуњују преводима из немачке, француске и американске књижевности. Превели су целокупна дела Цандерова, Лангстротова, Даданова и Рутова. Превели су поједина дела Филипсова, Пере-Мезенова, Аткинс-Гокинсова, а преводе и поједине омање списе о напредовању пчеларске науке и технике у целом свету. У ту сврху прате и све напредне пчеларске листове других народа. Дотле се и дела њиховог класичног мајстора пчеларства А. Н. Брјуханенка преводе на скоро све европске језике. Тако је код напредних пчеларских вођа и организиција. . . . А код нас? . . . . Пре неку годину један наш пчелар на годишњој скупштини пчелара предложио је, да се одабере и преведе из стране стручне књижевности једно од најбољих дела о пчеларству. Предлог је одбачен ма да је потицао из оправдане побуде да се помогне наша сиромашна оригинална пчеларска књижевност, да се има ваљан и потпун уџбеник из пчеларства. Предлог је одбачен као да се из те средине могло дати боље дело, него што су га дали инострани пчеларски стручњаци. Након тога би се запитали: Да ли је и ово „мишљење и уверење“ стандардизовано, то јест да ли се остало на томе

8) С. Смајлс: Штедња. Превео Мил. Павловић Београд, 1922. ст. 130.

117