Српски пчелар

Карловачка околина има и лепих багрењака, а и у само] вароши има прилично багрема. Сви багрењаци не цветају истовремено. Најпре цветају они ко.ји су у вароши и они који леже близу Дунава. Затим цветају они који се налазе ближе шуме (у поточним долинама), а најпосле они на бреговитим месгима у околини Стражилова, на Курјаковцу, Гладношу итд. Целокупно цветање багрема у овоме крају може да обухвати цео месец мај. Каткада се цветање багрема заврши тек у првој половини јуна (позне године). Шума и околни шумарци са грмљем и шибовима необрађених места такође су од извесног значаја за пчеларство. У рано пролене пчеле имају на висибабу, процепак, белу и жуту бреберину (шумарица), плућњак, кукурек, сасу итд. У то време цвета од дрвених биљака: леска, затим бреет, доцније у пролеће граб, јасен, јавор, храст и најпосле у почетку лета, липа. Липа пчелама може дати изразиту пашу као и багрем. Уз потоке и по необрађеним местима. (Банстол, један део Магарчевог брега, Дока итд.) расте медоносно шибље: црни трн, глог, дивља ружа, зова, мачковац, жива ограда, мала заповет, тениста и др. По влажним местима расте врба и топола. Крај око Дунава главно је станиште ових биљака (спрудови, баре, острва, обале). Где спрудови нису обрасли врбом и тополом, тамо расту многобројне зељасте биљке, као: врсте коньског босиљка (Mentha aquatica, М. pulegium, М. iongifolia и др); затим Nasturtium, споменак (Myosotis), Ballota nigra, врбена (Verbena), Solidago virga aurea и др. Око жељезничке пруге и по другим местима која нису јако влажна расте слез (Malva), чешљуга, разне врсте белог босиљка (Stachys recta, St. Germanica i dr.); а по бреговитим голим местима расте мајчина душица, стидак (Orlaya grandiflora), вероника, иглица (Germanium), оћу-нећу итд. По сгрньикама житних н>ива расте бели босиљак (Stachys annua и recta), који у даљој околини (поља измену Инђије, Голубинаца и Старе Пазове) даје пчелама главну пашу С тога карловачки пчелари скоро сваке године возе пчеле у Равни Срем, да искористе ову пашу. У сушним годинама ова паша може да се и не појави, а каткада се појави, па нагло престане (1932). Целокупну пчелињу пашу у Срем. Карловцима и околини ја сам поделио на неколико изразитих паша. То су: а) паша (фебруар, март, април; у позним годинама април, мај); б) багрбмова паша (мај, јуни); в) липова паша (јуни, јули); г) босиљкова паша (јули, август, септембар, а ретко када и октобар).