Српски пчелар

у случају нектарне паше, нектара, већ што пчелиња флора пчелама пружа сад јачу нектарну, а сад поленову трпезу. Нова пчелиња друштва која су постала у мајској ројидби, почињу да се одмах ојачавају. Она теже да се што пре унормале. То се лепо види код ројева, јер они већ на багремовој паши скупљају већу количину меда који ће им као резервна храна послужити за даље развиће. После багремове паше пчеле у околини немају никакве изразите нектарне паше (прва половина јуна), све док се не појави липа (друга половина јуна). Год. 1927, после кратке багремове паше, опажена је у овоме крају јака паша цветног праха (друга половина маја), а год. 1928 пчеле су после багремове паше посећивале прилично живо, на неким местима у великим масама, стидак, Orlaya grandiflora и мајчину душицу (прва половина јуна). Обично су флористичке прилике у првој половини јуна толико повољне, да се нова пчелиња друштва могу прилично оснажити, тако да она на доброј липовој паши могу достићи и маћсимум развића. Ово је врло важна ствар за пчеларе, који пчеларе на ројеве. Јака липова паша мобилише пчеле исто тако јако као и багремова, али и тада можемо приметити, како поједине пчеле излетнице одлећу у поље, правећи посете другим биљкама: стидку, мајчиној душици, живој огради, белој детелини, попонцу, споменку, настурциуму и т. д. У извесним случајевима пчеле према овим биљкама могу бити и несталне (Mvosotis palustris Nasturtium, Convolvulus arv. Trifolium repens), j’ep ове биљке не претстављају богате изворе хране. Још се више изражава пластично (варијабилно) понашање пчела сабирачица према сиромашним изворима хране после липове паше, кад наступи врућа јулска пауза. Тако сам године 1930 на једној ливади посматрао понашање пчела према цветовима беле детелине и попонца. Ове биљке разликују се врло много по величини и облику цветова, а и по мирису. Детелина има ситне цветове збијене у главицу, а попонац се одликује крупним левкастим цветовима, који миришу на ванилу. При томе посматрању приметио сам да пчела, за онолико времена колико проведе на једном крупном левкастом цвету попонца, посети 5 —6 ситних цветова детелине, и то на истој главици, при чему прави друкчије покрете на цвету попонца, а друкчије на главици детелине. Ово је такође један пример пчелиње несталности према цвећу. У вези са сиромаштвом паше у јулској паузи почиње да малаксава и активност пчелињих друштава, што се види и по слабијој активности матице. Леп пример утицаја локалних прилика на пчеларство! У сушним годинама матица може скоро сасвим да престане са лежењем јаја, нарочито ако пчеле на липовој паши нису прикупиле већу залиху меда. То се често дешава у овом крају (у колико пчелар пчелама не притекне у помоћ). Бела липа (Tilia argentea), која у главном карактеристише липову пашу (јер других врста липе у