Српски пчелар

овоме крају има мало), ретко је када медовита, тако да неки уопште сумњају у њену медовитост. Но она ипак може да буде врло богат извор хране, не можда на рачун какве медљике, већ на рачун правога нектарнога меда. Кад је она медовита, онда на дну њеног спољашњег цветног омотача (чашични листићи) налазимо испочетка по две наспрамне капљице нектара, а доцније по једну велику, коју пчеле, примамљене миомирисом њених грана, срчу са највећом слашћу. У сушним годинама, кад јака и дуготрајна суша захвати цео месец јули, па се протегне чак и на август, пчелиња друштва не само да оскудевају у паши, већ морају и да се „боре“ против врућине. „Борбу“ против врућине. према мојим испитивањима (Др. С. Грозданић, О лепезању радилица домаће пчеле (Apis mellifica L.), Пчелар бр. 1. и 2. 1932) воде старије радилице (пчеле које су већ оријентисане у околини). На врућим летњим данима оне у великом броју лепезају на лету или у близини њега (у унутрашњости кошнице, и на фронталној страни изван кошнице). Тим се лепезањем потпомаже вентилација кошнице. Али лепезање пчела може да буде и независно од вентилације кошнице. Уопће, лепезање пчела треба сматрати као реакцију старијих радилица на топлоту. Ја сам ту реакцију изазвао на пчелама и далеко од кошнице, потпуно независно од вентилације кошнице. Пчеле, које под утицајем јаке врућине лепезају пред кошницом или у њеној унутрашњости, у другим приликама могу да показују друкчије понашање: да фунћционишу kao сабирачице, или kao „стругачице«, или kao „стражарице“. или да пређу у мировање, градећи пред ћошницом тзв. „браду“. Пчелињи живот је варијабилан у извесној мери, и упркос томе што летња врућина и суша остављају своје трагове свуда широм по природи, и што многобројни извори нектара пресахну под летњим сунцем, живот пчелињег друштва и у таквим моментима вешто парира свакојаким непогодама. Одржава се. „Бори“ се са непогодама. Сузбија слепе и немилосрдне поступке природе. И често се јавља као победник. Само му је најтеже сузбијати непажљиво поступање неискусна и лакома пчелара, који би хтео да му пчеле и у критично (сушно) доба напуне канте медом! 3. Сезона узимљавања (август, септембар, октобар). Кад су године повољне, месец август даје пчелама изразиту и врло јаку пашу од белог босиљка. што расте по стрњикама, и од коњског босиљка, што расте по спрудовима око Дунава. Босиљкова паша може да буде дуготрајна (по 6 недеља и више). На њој пчеле у правом смислу пуне канте медом. Пчелиње гњездо такорећи плива у меду, тако да матица каткада нема довољно места за лежење јаја. Али се то брзо регулише, нарочито уз припомоћ пчелара, који увек зна шта ће са медом.