Српски пчелар

ПЧЕЛАРСКИ КАЛЕНДАР. ЈУЛИ.

В. ЈОВАНОВИЋ, Крагујевац.

Влажни и релативно хладни овогодишњи мај и јуни убројали су 1933. у пчеларске године са касном и протегнутом ројидбом. Поради тога треба још читати што је писано о ројидби, нези ројева, гајењу матица и замени старих матица. А пчеларски календари су у ту сврху корисни за младе почетнике и оне неискусне пчеларе који су послушни. (У Шумадији има пчелара који су у пчеларство ушли читањем календара из ранијих годишта „Српског Пчелара"). У пчеларским областима са главном раном пролетњом пашом месец мај (по с. к.) наговестио је каквоћу пчеларске године. Олајна репица, дивљи кестен, багрем и еспарзета у жупним (ниским) крајевима прецветали су у хладним ветровитим и кишовитим данима. У брдским крајевима багрем је касније, крајем маја, почео цветати, дуже цветао и много боље медио, јер га је мање омела киша. Само су пчеле у доњем Повардарју овог пролећа биле поштеђене касном појавом пролећа, дуготрајним кишама и хладноћом у времену бујне паше. Ко је могао из равница преносити пчеле у брда на багремову пашу помогао се добро. Јер док су у Крагујевцу и Грошничком пољу о багремовој паши услед непрестане хладне кише пчеле скоро гладовале, дотле, неки дан касније, о истој паши, био је најбујнији живот на пчелињацима у оближњим мало брдовитим селима Белошевцу, Дивостину, Поскурицама, Грбицима, Лужници, Пајазитову и Чумићу. И добили су пуно меда и јаких ројева. Искуство из овогодишњег нас пролећа учи, да пчелиња друштба треба узимити са бећом ћоличином меда него што се раније учило. Треба послушати мајстора у пчеларству, професора А. Н. Бруханенка. Он саветује, да у јесен треба ући са неприкосновено резервисаном количином меда, 6 до 8 килограма по кошници, у саћу резервних оквира или у канти. А пролеће да се у цвету дочека са половином ове количине меда. И све то, да се спремно и отпорно дочека гладна година и хладно пролеће. Попушта само у толико, да се отуђене х / 2 означене количине меда одмах замени са толиком количином шећера.*) Греше сви они који упућују све пчеларе да пчеларе по једном укалупљеном правилу, по једном по њему утврђеном рецепту. На против пчеларски мајстори светског гласа истичу потребу индивидуалисања у практичном пчеларству, у самом *) А.Н. Бруханенко: Пчеловодстћо Mochba-Ленннград 1926. г. глађ XV