Српски пчелар

пчеларењу. Они уче, да пчелари у појединим крајевима подесе своја пчеларења према месним приликама. А оне су стално променљибе- Тако нас учи и професор А. Н, Бруханенко. У стварању свог начина пчеларења пчелар узима нешто од једног пчелара, друго од другог пчелара, па и од овога нешто одбацује и усваја тек треће оно што у својој пракси адаптацијом изабере. Брухазенко пише: Obo је посао његобог талента, проницљибости, неисцрпне енергије и истрајности у пчеларским послобима. Зато је пчеларстбо белика бештина, мајсторлук, у kojv беома мало њих улазе и постижу бидније успехе.*) Већина их је што вечито стоје на степеницама пчеларства. И никада унутра....

Напредног пчелара интересује колебање у тежини кошнице опадање и пораст у унесеном меду да би, неотварајући кошницу, знао јачину паше, и по обој удешабао сбоје послобе на пчелињаку. У ту сврху поставља се једна кошница са осредњим пчелињим друштвом на нарочито израђену вагу за ову сврху. Та се кошница назива контролном. Али бодро око пчеларево запажа дневну јачину приноса меда на пчелињаку у оцени хитрости и оштрини пчелињег лета, у бројној јачини пчела које излеђу из кошнице и улећу у ову. Па и у тону звука пчелињих крилаца при овом лету.... У Срему, Бачкој и Банату преносе се овог месеца пчеле на стрњику на бели босиљак. А у Славонији на коњски босиљак и нану (менту). У Словенији на хелду. У Шумадији преносе неколико градских пчелара своје кошнице на багремову и ливадску пашу. Требало би у сврху олакшања овог пренашања организовати задружне и колективне Пчелињаке. Јер се не може ићи са неколико кошница. Била би „скупља дара него мера“. Тај и други пчеларски послови нас упућују, да стварамо пчеларске организације на задружној основи. Па и учестале градобитне године нас упућују да удружени пренашамо пчеле на поштеђена места. Ми имамо доста великих ливада на надморским висинама од 700 —900 м, које се косе тек почетком августа. Скоро све су те ливаде неискоришћене за пчеларство ма да дају чист бео мед најбоље врсте. Само ће задружне пчеларске организације моћи да искористе те ливаде приносом у меду. Пчеларско коришћење планинских ливада нарочито би осетно било у овој години, када су долинске ливаде расле, порасле и покошене у кишовитим данима. *) А. Н. Бруханенко: ПчеловодстБо Mochba-Ленннград 1926 г. стр. 453