Српски пчелар

светиљку. Попут раније раздеобе жита сиротним сељацима, требало је помоћи пчеларство у народу давањем позајмице у меду и неденатурисаном шећеру сиромашним сеоским пчеларима. Та врста помоћи и јевтина службена издања преведених целокупних пчеларских дела ауторитета светског гласа корисније би деловала од плаћеног индустријализма у препричавању о американском пчеларству. Јер је индустријски писац гледао американско пчеларство на фотографској слици, а није видео ни како изгледа американска кошница. А гледати слике и бидети и разумети оно што се око тих кошница расправља, није једно исто. Лишени стварне помоћи у својој невољи пчелари су ове године осетили, да је неугодно време велики непријатељ пчела, пчеларских снова и надања. Јер се оно не да савладати. Неугодно време... То су они касни мразеви и дуготрајне хладне кише у пролеће. То је онај хладни мај у коме ове * године уздисасмо, да хладна киша и ветрови престану и огране умилно мајско сунце; јер нас је хладноћа доводила у очајање. То су они снажни и хладни пролетњи и летњи ветрови. То су они врући летњи ветрови прекидани хладним ноћима и данима. То је она дуготрајна несносна суша између Видовадне и Преображења, која спрљи лице и скамени срце мирисног цвећа, из којега пчеле узалудно очекиваху појаву нектара. Али није свуда владао очај на пчелињацима. У равницама раније је почело цветање биљака, чију је пашу ометала хладноћа до пред крај маја. У висинским крајевима касније су цветале пчелиње биљке под јунског сунца. На првим пчелињацима нема сада меда ни за исхрану пчела. На другим пчелињацима где-где било је и на претек пчелару. Организација, моћ, разум и искуство пчелара огледали су се у искоришћењу ове временске вегетационе разлике, преношењем кошница у места где је паше било. То нам пружа и могућност разумевања разноликих мишљења у оцени ваљаности ове пчеларске године.

Многе се пчелиње биљке успављују својим зимским сном. Но каткад у октобру може бити лепих дана, када пчеле доносе у кошницу напабирчене мрве лема и цветног прашка, па и по неку капљицу нектара. Али то своје уздарје сестрицама пчелама не пружају биљке онако поносито, са уздигнутом главом, као раније... Пчеле још виђамо на заосталим цветовима поточњака, белог босиљка, сунцокрета, мртве коприве, звездичице и по некој боци. Знатно више пчела виђамо сада на цвећу зимске врбене, Cariopteris mastacanthus L. Али мало има користи од ове недовољно познате иначе најпозније медовите биљке, вишегодишњег шибља, јер није распрострањена у народу, будући је страног порекла. Требало би је садити, јер се лако подиже и брзо сташе за пчелињу

130