Српски пчелар

враћао поново у пчелињак, док није ухваћен и везан. Размишљајући о смелости овог петла упоредих га са смелошћу оног нашег назови пчелара са пчеларске конференције 3. септембра у Веограду, о коме је новинарски извештај забележио: Г. Н., на опште изненађење и ako је био силно нападнут слаже се са замеркама изнетим на конференцији. Изјављује да он не мора да се побуие, јер га је изабрала годишња скупштина, и да ће се само по вољи сћупштине поћорити.“ Сада пчеларима преостаје доста времена да читањем корисних књига и листова, и похађањем напредних пчелињака, усавршују своју спрему. Интелигентнијим се пчеларима сада указује прилика да са алтруизмом шире позитивна знања из пчеларства. Они треба да чупају индустриски пчеларски коров који се сеје кроз ступце пчеларског листа под уредништвом назовипчелара и платежног уредника. Његов је рад изазвао кризу наше стручне пчеларске књижевности и створио хроничну кризу вођства наших пчеларских организација у Београду. Ускоро, 12. новембра, одржаће се у Београду годишња скупштина Српског пчеларског друштва са избором новог вођства наших пчеларских организација. Требало би се потрудити, да се избором ваљаног вођства оживи рад и реорганизују наше организације, о чијем се досадашњем раду није чула похвална оцена.

Јесен.

Пчелице су неуморно, Облетале, пролетале, Свом, позиву безприкорно, Одужит се радо хтеле. Крај њихове све вредноће, Врло мало нарадиле, Наиђоше потешкоће, И ако су вредне биле. Ветар, суша дуготрајна, Напослетку многе кише, Сметало је пчелицама, Да саберу меда више.

Земун

И мада су с’ непогоде, Радилице вредне мале, Летећи и преко воде, Многе живот жртвовале. Услед тога меда мало, Пчеларима ништ не оста, За пчеле је све остало, Да им је за зиму доста. Зла година ова беше, Друга ваљда биће боља, Пчелари се о’вако теше, Па шта ћемо Божја воља.

Анка М. Тошић

132