Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

X ако Ли ко не узвіеруіе, а не буде кадар найи, ласно йе му се показаніи), в) х, Србли немаіу ни у какво) ріцечи, а осшалп Славенскн народи имаїу ^ніе како); Срблин, н, п. не каже хлад, сваха, ходи ши, орах, о в р х а о ; него лад, снаа, одиши, ора, овръао и тп. д. 3) Ђеко]'е рм'пчи зато не можемо писагаи по Славенско] ортографи]я, зашто йе у нас друго значнтв, или йе се друкчи]е чатити, него шіпо се говори: а) прилагатєлна имена у пмен. млож. пишу се у Славенском ]езику єа іи, н. п. м у д р ї и, славнїи, люїезнїи,' зінлїи и т. д. а шо 3е у Српском ]езику с р а в н и т е л ни степей! — б) прсгаен, пуш, Ірадост, пеш, господ, лабуд и осшале млоге овакове ри}ечи пишу се у Славенском ]езияу са ь , и изговара се н као н>, ш вао Ь, а д као ђ, в. и. госпо:ђ, прспіеіь, п у й, р а д о с й й ш- д. -Руси има|у право шло овакове ри]’ечи пишу са ь, зашто и тако изговараіу, и у род. иотаіу я, лебедь,лебедя:голубь,голубя; царь, царя; князь, князя; день, дня; зягпь, Зятя и т. д. : а ми кажемо лабуд, лабуда; голуб, голуба; цар,цара, кнез,кнеза; дан, дана; зет, зеша и т. д, Код ірекорі наши спнсате.ъа, ко]и не питу й, а држе се Славенеке ортографіі]е, кад видимо написано петь, мора се пога^аши, или шреба чатити пеш (т'ип{), или пей (Оег €>^еп)! в) ми морамо на ї>еко]:ш м; естима ь додаваши га нема у Славенском ]езігеу: ми говоримо, н. п. когьи, коаеш, коіьски; учители, учителем, учителски; на земли, у пусшивв; коли, колите,; пе н, и, пен, и ш е ; ии, ж н, и т е; мели, мелите; айва, каига, ганда, г л ива, землица, вишаица , п а а ий и ш. д. а по Славенско] ортографиді то бн їлребало писати (и чатити, као што ]‘е написано) кони, конемЪ, конски; учители, у ч и т е л е мЪ , учителски; на земли, у п увшыни, коли (овђе би Бачванин помислио да се што говори о колиаіа), колите; жни, жните; нива, книга, глава, землица, ввшнвца и т. д. 4) Ђеко]Є се ри]ечп Српске не могу никако іт загшеати по Славенско] ортографіци: а) имена ко]а се свршчіу на л а и іьа, у твор. ]ед. н. п. з е м л о м, с а б л о м, посшелом, п у т а н> о м, р о б и а о м, с р д іь о м, рпрдаоії и ш. д. (ако би ко рекао да пишемо земльом, сабльом, вутаньом и т. д. алп ни то ни]е по Славенско] ортографиіи, као ни нредьа). 6) Кад се ђєшто у піесшама изостави е посли]е ], н. п. „Да ]’ у момка сво)а ота]ка, „За дан би му гласе чула, „А за други разабрала, „А за шрейи на гроб дошла ; ,,Ал’ ]’ у момка шуДа ма]ка „Да ]’ у мене, лале Лазо, што )’ у цара благо „Оно ]’ главой Шітодер во]вода „Оно шежак бо)ак без шресшанка „Видит Луко како ]’ у Лозници „Док ]’ у мене шо]Н капетана и ш. д. в) у Ерцеговачком се нарїечиіу говори ]едиако лп]'епо, млиі ек» , гниІездо и т. д, а у піесмама се, кад затреба, изостави и, па се п]ева и иазуіе шл’іеко, л’зепо, гн’іездо и т. д., н. д.