Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XV I. Г. ТЕОДОР ДЕМЕТЕР ТИРКА са сво]'ош госпожой МАРШОМ од рода ДЕлІЕЛИЋА, и с аезином матером госпођом АНКОМ. Без іьп се ова цанга за сад (а може бипш никад) не 6н могла ни почеши (штампати) нп свршшгш. Има у народу нашему богати]и д>уди од Тїірке, корі по каванама и за поставленим сшоловима тако уздишу кад се шгао о народу говори, да бн човек рєкао и крЕіі бн пспод грла дали за народ и за шєгобу срећу іі славу: аліі да нм дође народ у куйу, па да заишше, не пегп и лада форинтпи (колико \е дао Тирка на Српски рїечник), него пеш ила да н о в ч и й а , о дма би се згрозили као да ]е смрш дошла преда ая, и почелн би се тужишп на зла Бремена и на рђаЕе пазаре , и драговолно би се ошресли од свога народа, само да шшіта не шпше и да им се прв]е кане с очи]'у. И. Блеменити Г. САВА от ТЮКЮЛИ, крал. совіешниа и злапше мамузе кавалер и пр., корі ]е у помой. Сраскоме р;ечнику поклонно пехп сто ши на форинпш. Он СБачим св]едочв, да ]е врп]едан бити сгшсателем начкршаннза аекорегоАрађанина, иРимлана у Шпаки]я. ІІІ. ІЬ. иревосходитклство, високопреосв. и високодост. Г. СТЕВАН СТРАТИМЙРОВИЋ Кулпински, православни архяепископ Карловачки, и мяшрополит свега народа Српскога и Влашкога у к. к. државама, импер. Аусгпри)ског ордена ЛеополдоЕа великога крста кавалер, ІЬ. й. к, и А. величества діеіствнтелни та]ни совзетніш, и ученога друштва у Гешингн член; ко]И }Є у помой Српскоме рзечнику поклонно триста форцнтіг. га]'еста; аизЦрне горе! — Кад су Црногорци послали сво]’е яренумеранте Г. Соларийу (да и он мєни пошле), онда су ме прекорилн (ше ]’ако !), што и међу іыииа ніцесам кога назначио да купи пренумеранше на ову каигу , говорейи: Да сам ударно те тражігас Србала по свц]ем угловима Европе, а ап у Црно] гори да сам з а 6 оравно, т— Колико ми ]е ОЕа] іыіое укор бно мио и драг (из млого узрока), но опет гаи з’е мало на жао учинио, и до данас им )ош нпуесам одговорио на аега. Какогођ што гни ]е онда л ежа о на срц.у и у памети мо) Іадар, ђе сам се родио и узрасшао , и на корг сага на Шншашовца сваки дан по неколико пута уздпшуйн погледао; и Сри)ем, ђе сага оно обіавленіуе писао; тако ми ]е исто лежала па срцу и у памети и Црна гора, за ко]у сам ^ош од ђегшпьства мога чуо, и разу га и] о , да у іыз] ]ош од Лазареви времена ^еднако тра^е Српска влада и цароваве, и ко]у би и данас волео сто пута внесши , него іадар , или и какво друго т^есто на сви]'ету; али запю угьр] нпіесам ни кога назначио да купи пренумеранше, што шуесага имао шікога позната. А да сам имао познаника , и да сам знао како се могу о^іавленир послати, би назначио кога да купи прену. меранте и уСара^еБу,уМостару, у Требиау, у 3 в о рн и к у , и по млогпм другим шіестима; и заиста се не бн гіреварно , зашто сам еіДєо, како трговци и ма^торя из речени м]еста радо чате оно што разуми)у; ко]е и овђе сад св]едоче млоги пренумеранти од и»и, нсдн се налазв по Далвдаидфі и по Дубровнику.