Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XIV Ко]е ова рецензи]а, кріе Г. Павле СолариА с аеговши позивааем на скупшпгану, да се гради данашаега Српског )езпка граматяка * *), подбунише ме н наАераше да додам сад к овоме р]ечняку и ]едну малу Српску граматпку. За сам ^ош од лани саставлао ко]ешта за другу Српску граматпку, и мпслио сам мало доцніуе да веАу вздам; а ево ме сад реченп догами наАераше, ше на оне веАе ево ову малу скрпн ко)екако , желеАн и гледа)уАи да ми сва стане на ,]’едан шабак. Канва іе, и колика)е, да іе ; ув]ерен сам да Ае биши бола од прве; к надалх се да Ае биши мила Г. СолариАу, и осталим ученігш Срблпма, ко_]и желе (яао и он), „да се у дне наше, колико можно болма, опнше и познасве „што се каса нашега іезика”; н корі 6н во.ъелп у^'едан пуш внести двіг]е Српске граматике (^едну за Србе од Срби)е к Западу п к Іугу, а другу за осшале), неголп ни ]едне. Мнслнм да Ае]е Г. СоларпА драгово.ъно понніетн на учену скупшшину шеіру К а р л о'в ч а н е, Будімце, С о ч б о рце н Новоса^ане, н шшо се у н>о] добро на^е, да ако га зато не одбаце, шшо ]е од бадранпна ііз Турске. За сам гледао само, да мн се из н>е нишша не избацп, а шшогођ коці више зна, нека додачу. А по віога Г. рецензента , и по осшале, ко]іі мнсле као н он, она Ае учшпп наопако, као и прва (и може бшпп ]ош наопачни]’е). "Бєбозк наши мисле и говоре, да ріечніш шреба чптаво друштво да пише, а не ]едан човен ; но шо мисле пона]Бнше онп луди, но]п нити знаду шшо ]е друштво, ни што )е іезнк, ни што ]е ріечніш, ни како се он пише. Мн видимо данас у Европи, да су на)6о.ъи они ріечницп, ко]'е су писали ]единй луди, н. п. ЬЬемачки Аделунгов, По.їскп Линдов, Л а ш и н с к и Ш е л л е р о б , А нг ли] с ки I о н с он он н ш. д. А на оне, шшо су писала друшшва, познато ]е да се іеднако сппсате.ъп Таліі]анскн н Францускк туже и буне, и да и с.ваки дан поправлаіу. Доста пуша у друштву луд поквари, шпю паметан начини; а доста пуша и памешан на име друшшва онаково шшо напише, шшо под сво]ШИ именом не‘6н ничзошшо издао. ^ сам се око ове кіыіге намучпо, шшо може бптн до данас нико ни око какве нн]е; зашто осим труда, корі сам подносио рі^ечи купеАи и у ред доводеАи, морао сам се стараніи како Ау кіыігу на свиіегп изданіи , и нано Ау међу шим ншвлети. А при данашаему сшаау нашега каижества и )езика, било іе луди, коці су желели и трудили се, да ова; Српски ріечніш нішад не изиђе на свиіеш; и да би се та аиова жела испунила, то су они прорицали, и о том друге увіераваліг; но вала Богу ! ево нас веА на обалн. — Осим господе пренумеранта (коініе, према цц]енп кіыіге и садашіьеяу сремену, има доста на мо]у и Српскога іезика радост) *), евоово су особитя добротвори овога ріечника: *) Римляни славенствовавіиш, страна 5у. *) На ову кіыігу има пренумеранта и нз онакови ацеста, од куда до данас іош ніі]"е било готово ни на канву Српску кіыігу, н. п- из О д е с а , пз Е р ц е г о в и и е (на страна і55 сумлао сам да ніііе пусіп намасіпир Дужи, а сад нмавд нз іъега и пренумеранта), нз Далм а ш и и с и и и нз Србиіански намасшира, и из млогн други