Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XXII да ]е горя, него шшо С р 6л>н данас говоре на воне другой М]есту)? Бала даму ]е злоба чатила п толковала мо]е обіавлениіе. іа сам казао да ће у кему бити ріі]'ечи, ко]'е народ Српски говоря, како по Турско], тако н по ЕЬедіачко]. Ако сам се ]а и родио у Іадру (чега се не сїішдим, него се гаш дичям и поноснм), опет могу слободно казатн, да сам вяше Србала виђео од мога Г. рецензента: ]а. сам провео године с Бошіьацпма и с Ерцеговцпма (из Пнве, пз Дробіьака, из Гацка пнзНикшића); а проЕео сам године са Србиіанцима од Лозннце до Неготина ; а (да не рече Г. рецензенш да ]е обо еве .у Турско]) провео сам године н по Кетачко] од Зеотуна па до Петршье, до Сеншандрпіе и до Ршаве. Како ли ре могао пз обіавлени]а разуміети, да у ыом р]ечиику не ће бити нишша Славенскога ?! Вала да би он по своме есшешическом вкусу и по Еисокоме граматическо.м знашу Сласенског іезика могао шісатп Српски без свега Славенскога! а остали Ее луди сви реіш да ]е Славенски Б о г , вода, небо, жена, маши, сестра, слава, трава, брат, ппсашн, славитп, вели, широн и остале оваке Српске риіечи на шьаде! По сво] прилицц ова) Г. рецензенш не зна управо ни шшо іе Српски , нп шшо ]е Славенски. 3) „Да наопаке Српске граматике и ріечници Славенски ]‘език, на „штешу Српске цркве, у пропаст бацаіу.1’ Из овога би рекао човек, да ]е Г. рецензенш из реда они луди , ко]и све буне и сва^е с шиеном Бонцим (и н>ега ради^ починку, доказуруіиі, да ]е све оно и Богу мрско, шшо гыіма ни]е по воли. Он сирома мисли , да ]е Српска црква тако тврда , као шшо ]'е он ві'ешт у аезяну и у Српском іезику. Српска црква нити ]е основана на Чивутскоме, ни на Грчкоме , ни на Славенском ]"езику, него на Ристовим исшннама , ко]е су іедиаке у сьима ]'езііцима. Колико ]е Еванђеліце изгубило од сво]е свешигье шшо ]Є поеведено с Грчкога )езпка на Славенски, и са Славенскога на Влашки, толішо би изгубило и данас да со преведе на Српски. Може бити да ћеГ. рецензенш с обіш ріечшіком добиппі у руке и бдблпіу Роси]ску, на просшоме и, као шшо он мгісли и говори, п о кб а реноме и нечисгаоме І'оспіском ]езику ; па се цар Але.ксандр и се. синод не бо]Є да Ее -Росніска црква пропасти, него се. ]ош надаіу да Ее се боле утврднти. — А и шом се свакіі паметан човек шора чудиши, како могу_Српске граматике (макар и наопаке биле) и ріечиици Славенски ]език у пропаст бацити! Іа Славенски ]език лубим и поштуіем, као и други ко]и му драго Срблин; и зато мнсліш, да му се у данашае ври)еме ни чіш боле не може помоћи, него да га подпіелнмѳ оді Српског Іезика, и да му дамо ону чест и поштеае, шшо му прилику]?., као и цркЕИ у коіо) се іьим поіе и служи; и да му се опет с друге страие не тоже веЕа неправда учинити пн дубла пропаст копати, него говореЕи н доказуіуЕи, да іе све ]едно Српски и Славенски ]език, и шгшуЕи Српски по Славенско] граматиця. Кад се у пашня школама каже : обо ]е ]език Српски, а ово )е Славенски; обо }е граматика Српскога іезика, а ово ^е Славенскога; онда Ііе се іамачно знати боле обадва іезика, него шшо се данас знаду ; и онда не Ее см]егац СЕакя по своме вкусу о н.има ко]ешша лупати, пего .ће говориган само луди, ко^и сшвар позна^у н разуміду.