Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XII ее они р'едая пут пред свир'етом почеше бранитп, и о піом препираніи). Све іыіобє осгпалр рецензіей против'Српскога рречника я 'резика торару се на во] осниватп; зашшо она каже: да ре данашаи наш црквени іезяк правн Српски резик од стар^не; а ова] шшо авя данас говори народ Српски, да ]'е п о кв а р е н и испогааен,. іпда се у правоме граматичееком смнслу не може ни назЕати резиком и ш. д. Вей нире потребно еишє да ра на ово сад редом одговарам, зашшо ]е одговорно она], коме ]’е говорпо Г. рецензент, него-йу само да речем неколпко рпречи о ономе, што управо нде на мене самога; 1) „Да мора грамагппка не зна ипкакве благовкусне кригаике, и да учи све наопакоЛ Йо]и човек жели доказати, да Срблп неыару другога резина осіш Славенскога, не само шшо по н>ега свана Српска граматика мора • учити наопако, него да нано може он би и Срб.ъе с-еє у редну Ерейу стрпао па завезао, пли у гпикЕу сайерао па затиснуо , да не чуре свнрет како они говоре, него да се тему све мора Е]еровагші. — А што се тиче вкуса у резину, р'а заиспіа не завиднм іьеговор' есшеішіціі. Он нека поправка Српски резик по своме вкусу (као шшо и осшала іьегоЕа Дексіа брайа раде), а ра йу да га учим, и да се шрудим онако писаніи, као што ре наробичнире у народу; да би Добровски у Златном драгу и А нн де у Варшави, н други свакп кори жели (макар би о у Лондону, или у Амерпци), могли управо дознаніи пз мори кіыіга, како народ Српски говори у данашгье вряреме (а то ре за Г. рецензента нар'вейа жалост п несрейа, зашто он доказуре (и мисли?), да рё Српски резик онакови, као што ре іьему по йуди, а ннре га научно да зна управо какав ре). 2) „Да се из мога'обравленпра види, да саот ра рад поднгнутоме вей „кіьнжеству Српском простонароднира реченира, без свачега Славенског, ,,нз предрела ѣадра, у Турскор, да уптиснем.” Ннре му злоба дала рейи пз Іадра у Србири, него у Турскор! а не каже (или вала да не зна ?) да ре у Турскор и Зеша, и ЗІилешева, іі Горажде и Скендери! II да ре Српска црква (с -резикоаі Славенсїшм) постала у Турскор (онамо, ђе ре Не маша I. Сгпудешіцу зидао, н Душан царовао, ђе р'е постао и мшвлео светіг Саво Немагьнй и кнезЛазар, и од куда ре Српски пагпрнрар Чарнор’евий, Арсен и ре III. „на престолѣ святаго Саввы сѢдяіцін” , превео у ЬЬемачку 27000 Српски фамцлира и дошао у Сентандрнру; и од куда ре послп]'е, с Арсен ирем IV. „АрхУешскопскїн прес-толЪ пренесенЪ вЪ СремЪ, и вЪ КарловцѢ поставленъ, ндѢже и донынѣ пребываетЪ11)! А по овим гьеговим риречма требало би мрзііти на све, што ре из Турске. Или може бипш да зато нире смнро казати да,ре бадар у Србири, да не би памеіпнп луди помислнлн : та у Србири Српски резни и тражнти треба. Тим га луди могу оправданіи, али му лубав к роду своме никад опр.остити не йе (ако ре Срблин). Штета што се нир'е потписао, да видимо 1>е се он родио, кад сам ра у Турскор !-(али ра опегп, макар се он Іре родио, крпвпцу іьегове злобе, и осталога што мсни ннре по йуди, не 6н бацно на оно мрѳсто ђе се он родио, као што он баца на' бадар мору кривпцу, што нас дворица имамо различай вкус у Српском резику ! Ово су сшвари, коре показур'у Іретшьу памет и слігрегіу пакосгп).Іа не знам како ре он могао разузцети из обравленир'а, дайе у мом рречнику ■§ицш само Іадрански резгь (коіи они да познаре, опега не би иогао доказати