Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

553 334 Кра КраБа, С. Ьіе ^іф, тасса. Нрава, {. Ііур. V. нрава. Кравёшина, і. аи<-т. й. нрава. Кравин, на, но, Ьег &цђ, уассаё. Кра'впца, і'. Аіт. я. нрава. Крав.ъача, {. ђіе (Зеісе, Сес ІШШйМ, шиісіга. КравЛз'ї, _ъа , л>е , 8иђ-, уайсагит. Кравурина, і. уісіе нравешнна. Краг^і, •ш. Жапп§пате, потеп ТІГІ, Крагуіевац, вца, т. варош у Србпзи. Крагуіевачка, на, ко, воп Крагу)евац. Крагуіёвчаннн, човек іи Кра. гуз'евца. Крадіьив, ва, бо , ЬіебіГф, іагах. Крад.ъивац, вца, пі. ЬіеЬцфег ШїепГФ/ йігах. Крадлягвнца, ї. Ьіе @іеђІегт, ЬіеЬі(феЗ Ь , іиг , Гегаіпа їигах. Кріђа,І. Ьес'Йіе&і'гађі, їіігіит. Кралсав, пі. ЖіШПЗпаше, потеи уігі. Краисава, В §гаіттате, потеп Нтіпае. Краі ,т. Ьес ЗїаііЬ, ђа§ (ІпЬе, Ьег 0аит ; Ьіе ©ееіепЬ: кра] од мараме ; отншао на кра] свн]еша ; у нашем кра]у тога не ма •, од кра]а до конца. Краі, ага Шег, бгі —: „Ђевозка С]едн кра] мора „Ђево]ка зе кра] горе стаіала Кра]а , {. ?ісаиеппате , потеп іётіпае. Краіац, а]ца, т. Ьаб 6пЬе (\>оп Інф). Крупна, і\ і) Ьіе ©геи§е, ітез. 2) Ьег .Й'гіед , Ьеііпт : „О] краціио! крвава аляшо, „Крвав бпо, ко ше завргао.3) Кра] іі на Нег отписка: ]'едан комад земл>е измефу Тимока, .ДунаЕа, Кд.уча и ЇІоречки)е планина. у К раінни (онуда дуди не кажу Крарша Неготинска, него само К р а] ина: зашшо оніі и не чуіу да има Крарша и у Бос.нн, као ни Бошіьаци шгао не чуіу за ову Кріарін у) іша око педесеш села, но ші}'есу сва Српска, него цвха и Влашки]Є, Србли у Крарши говоре : з а ] а ц, оцаш,' железо, і р. н а ц , дрее (алигне), гра]ати (міесто говоршпи), кожика (м)есто кожа), ни міесто нам, н. п. да ни сн ши жив господару (міесто да си нам піи жнв) и т. д. У Кра]ігнн ]е варош (и мали градіі-ћ, шшо ]Є зидао ІІаеманци}а) Н е"г о тян (два сата од ДунаЕа и од Тимока), старе зндине' И р а о в о (на Дунаву,, кзвор Царичина (од прилнке сат н по од ДунаЕа, и мало мате од Негоіпина), ріі]ека Замна, мала варошица (са старнм зндннама) Врза п а л анка (иа Дунаву, намеђиКраКра Іпне и Клуча), и два наиіастира: Вратна п Букова (Букова )е Мали намасгпирин. баш код Неготина). Од Царичине до Праова налазесе прокопи нспод земл>е, куда ]Є некад вожена вода на Праово; іьуди онуда приповиіедаіу, да су до скора налазили н чункове од олова п растапалн на танета пушчана. Ниже Царичине има]'у зндине од некакве старе цркве: онуда луди приповиіедаіу, да ]Є онђе погинуо К р а ,ъ е в и ћ* М а р к о (кад су се Турцн били с Власима), и да му ]е она црква била начшьена на гробу. Од іуго-западае странамеїріКрарша с Клучем (Кладовском наи)ом). у К.ъучу іша око трндесст села, но данас не ма ни ]еднога Српског, него су све Влашка, а имена села сва су Српска, н. п. Грабовица, Ка'меница, Врбнца, Осшров гол и т. д. у Кіьучу ]е варош н малн градић Кладбво на Дунаву; с горіву страну Кладова знаду се до воде некакЕе старе зпднне, а ниже Кладова (око по сата далеко) знаду се на суву (особито нз Влашке сшране) зндине од Тра]анова моста, о ко)ему луди онуда ]ош прішовпіедаіу. ко]еіита. Обадви]Є су ове кнешнне султани]пне, и зато су некако од старине остале. ше у н>има ніцесу судили Турци, него Српскн кнезоъи (припоЕііідаїу да су тпаковп ферман од цара ималн, да не сміце Турчіш с поткованіш коіьем насшуппти на ту землу). Крашнскн )е кнез с]едио у НегОптішу, а од К.ъуча у Кладову (нигђе у Србирі, ни у Боснн, ни у Ерцеговнни, не кнезуіу варошаіш селацима, до шу). Нраіински )е кнез бивао од кол>ена Карапанџяба, а од Кд,уча се міцеіьао чесгао. Ти су кнезови купили порезе и осгпале данке, па су новце (колако ]е било одређено да се да)е сулшаниін) давали бегу, коіи іе дол'азио из Цариграда и сіедно у Кладову, а бег ]е слао у Цариград а сад, како су Карапаш.шћи оставили Краз'пну и већ готово сви нзумрлн, почео се и Кразннскн кнез мкіеньати (и остало се готово све; промиіенило). Кра]нй, на, но, уісіе краіаи. Краішіци, ника, т. рі. ђіе @еГфгоиІ(1 Ьег ©()гЬсІІ(еп , Іитог рагоіісіит. Краз'ай, йа, іье, аи§есЦ, ехігетч*. Краі'яшник, т. Ьег 'ЗСидгеп^ег, сопбпіз. Краіншнички, ка, ко, і) Ьсп