Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Кра 335 335 \ Кра (фея) ©геп§егп деїфгід, сопйпіз. 2) асЬ’. оне Ые ©кіфіаф&агп, тоге соиіїпіит. Крарбер, т. Ьег ©фпіііес ат (ЯапЬе, ШСЯ50Г аЬ ехігето Іаіеге. КраДбера, К Ме 0фіш1епп ат 9їап= Ье, Іешіпа гпеіепз аЬ ехігето Іаіеге. Кра]чїін, іл. Шіаппёпате, потеп уігі. Кр^к, т. еіп Іапдеё ЕБеіп (іфесг, Ме ■ру.ђ'еп), сгиз Іап§ит. Кракаш, та, то, Іапдбеіиід, Іоп§із 'сгшчЬця. Кра-ъ, га. Ьег %'біпд, гех. КрахъеЕ, ва, во, йе§ Іібпід§, гефз. Крялева гора, С, планина у Босня. Кра'левнна, 1’. Ь姑Жоііі§І &тЬ,. Ьа§ Лопіагеіф, ге§пшп. КрШЪеВИЙ., Ш. ЬбС ^0ПІдб[0ф;П, ЙІІЯ5 - г^§ійКрахъево, п. варош у Влашко^йгафтп)Кра'левскн, на, ко, і) іотдііф, гедіиз , гкдаііз. 2) абг. ібпідНф, гедіе. Крахьевсшво, и. і) Ьаб Йотдііиш (®йс= Ье йез Я'бпідё), гедциш. а) Ьаё іїоцідг 1‘ЄІф, гедпит. Кралнй, т. Ьйо ЙбпідГеіп, гедиіиз. Крахыій (Марко), т. (сш.) уііе Крахъ евый : „

дели Крахыій Марко Крахыіца, і. Ьіе Лбпідіп, ге§іпа. Крахыіце, 1’. рі. Десеш, до петнаест, ля]епо обучени и накпйени ^евоіака, КО)? ЯДу О трО]1ІЧИНу ДНЄ ОД К)ЙЄ до куйе ше нгра)у и т'ева^у. Ледна сеуђеБО]ка (ко]а .мора бппш ліцепа и средіьега раста) међу аима зовс к р а л> и ц а, друга к р а л., гпрейа баріакгпар, а четврта д в о ркяіъа. Крахыіца се покріі)е 6и)елим пешкиром по глави и по лицу; крахъ има на глави клобук искийен цінцейем и у руци мач, а 6ар)актар носи на копхъу 6ар)ачнй біцел и цр- вен. Кад дофу пред чн)у куйу, онда крахыіца С]'еде на піалу сшоличпцу (какове су обично по СрбиДГ и по СлавоіШ]и) а дворкиіъа стане више н>е, а осгпале ^ево|ке увагпе око ае коло као срп, па се окрейу на ли]ево сшупаіугш по дви]е сшопе у напредак ії іцеваіуіш. Крахъ сто]'и на лфевом кра]'укола, а бар]актар на десной, но они се не ватагу за коло, него крахъ сам за себе, с лицем окренутнм коловођи, Іеднако игра узмауіући мачем и пзмичуйисе натрашке, а 6ар]актар (с лицем окренутим заврйколи) с бар)аком у руци игра пред колом. Поигравши тако мало, окрену се крахъ и баріактар по ]"едном сваки на своме песету, гіа онда оптрче око свега кола, и до^у опет сваки на обо]е М]'есто и почну наново играппі. Наіпріі]е започну од крахъеве куйеу и прва п]есма, што пред сваном куйом піеваіу, заповіцеда домайнну, илії домайцци, да нанесу крахьиця столицу,, па онда започну піевагпіі редом СБима (мушкоте и женском, маломе и е'лнком), корі се налазе у к^йи (ако йе и колико бити, оне йе свакома особигпо п према тему прішіевагпи). Кра.ъичке су піесме све од б слогова, и у п]еван>у сесвака вусгпа (осиш прве и последіье) по трипупг говори, и други се пуш дода]е ’на кра]у л е п> о ! н. п. (ђево]'цп) Овде нама кажу, Овде нама лажу лел>о! Мому не удату, Мому не удашу, Мому не удату лел>о ! Л^ал’ ]е ви уда]'ше, Лал’ іе вп уда]аіё, Лал’ ]’е ви уда]те лед>о! Лал1 ]е нама да)ше, Лал’ зе. нама да^ше, Лал’ ]е нама да]'ше лед>о! Да ]е мп удамо и ш. д. Будуйи да у свакоме селу не іна толико одабрашце ^ево)ака, да би могле краъице начинити, зато оне иду и из іеднога села у друго ; и да би нм слободнп]е било, пр’агае и два, или три, оружана момка. Крахыіце пгразу у данашіье врп]'еме по Србіфі од Цера и од МДедника до Тпмока, и по Славоніі)іі код Срба Римскога закона; по Сри]ему, по Бачко] и по Банату, нгралесу до скора, па су ноби свештенпци забранили и искорніенили (припоБіцедазу жене, ко)е су февофама бнле у Драхыіцама, да су и и с 6атпнама йералн и разгоннлц по се•лу)- Кра’.ъичин, на, но, Ьес іїрпідіп, геаіпае. Кра.ъичкп, ка, ко, н. п. П]есме, ђег ^бпідіпеп, гедіиагиш. Крамар, т. Ьег ^іаирНі'афйг, Ьег Ме Згафї |йг (їф ипй (еіпе Ѳсі'еЦі'фа^ег беђіііді, уесіигагіиз ргітагіиз. Кра'гьац, вьца., т. Ьег 5?гаіпее, Сагніоіатіз. Крагьица, і. Ме Іїгаіпегіп, Сагпіоіапа. Крааска, й Хгаіи, Л'гаіпГапЬ, Сагиіо1а, Сагпіа. Крааскн, ка, ко, ЕеаіиіСф, са-піоіапиз.