Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

337 Кра Крв Крв Крз оЗІЗ Краса, Србгьи припоЕИ]едаіу, да се зайца звала красадок шце бплаДеву преварила. Кра'сан (красан), сна, но, [фоп, рнісег. Красишп, им, у. ішрб (фнійсїгп, ото. Красо]Є, т. іШаппбпате, потеп уігі. Крас'та, ї. Ьіе ©фопђеіі, риісгііисіо. Ераста, і. і) Ьіе ІЗШіег, ризіиіа. г) Ьег @їіпЬ, сгизіа, уісіе красше. Крастав, ва, во, дсіпЬід, сгизііз ріециз. Краставац, вца, т. Ьіе ©іігігЄ, сисинііз. Краставпца, і. гіііе краставац. Крастаіьр, п Ьаё ©гІпЬбеЕонтеп, іпі’е.'їіо егизіагит. Красшати, ам, у. ітрб тіі @гіпЬ ап* Десїеп, зсаЬіе іпЯсіо. Крастатисе, амсе , у. г. ітрб Ьеп ^оіЛдсіпЬ ЬеЕоттеп, роггі§те соггірі. Кр'ггпе, б рі. !Росїеп, 55Іа(Есгп, уагіоіае. Красшн, адем, у. ішрб. (кђіеп, ііігог, Крястица, (. сііш. ». красша. Крастота, ш. Ьсс ©гірЬІде, роггі§ідшозиз* Кратак (согпр. крайії), шка, ко, Ї1ІС3, Ьгєуіз. Кра'шел., т. некаква болест, еіие ((а= ЬеІђаіЧе) йгапРђеіЕ, сігдег пї» ђіе'феії, Ьіе іп еіпее ЗІафЕ ЕііЬЕсЕ. ®ег ТоЬЕе ђаі еіпеп '^и'§ Ейс§ес аі§ Ьеп апЬегп (Ьађес ђег §їагие, »оп кратак биг§). Кратпти, им, у. ітрб 1) Ійціп, Ьгеуіо. а) ]'а не кратим, іф ђаЬе пІфЕё ЬагоіЬе.г, рег те ІісеЬ. кр^коІТ; УЬіе Мй^е'Ьгетііа5Краћаіье, п. Ьс$ ІЕііг$єпі>єеЬєп , $гетіаііо. Крайашп, ам, V- ітрб н. п. дан, Еііг= §ег гоегЬеп, Ьгёуіагі. Крайен>е, п. Ьаё ййг$еп, Ьгеуіаііо. Крашеіье, п. Ьаё ©фтйсЕеп, огиаііо. Кр'бава, ї. Ьіе ЙосЬаЮа, СогЪауіа, Крбаіь, т. уібе врг. Кр6ан>ина, б аидш. в. крбан>. Крбаапб, т. ііт. в. крбаіь. Крбуіъа, б као котаряца од снрове кбре с млада дрвета (н. п. 'овова, липова). Крбуже понаівише граде ђеца за ]агоде. Крв, Г. і) Ваё !ШиЕ, запдиіз, сгиог. 2) ШІОгЬ, саесіез : учинио крв; крг, платно на свом дому 1 (§-Іиф іп Ьег #есг Зедоівіпп). КрЕав , ва , во, Ыиіід, сгиепіиз. КрБавнти, нм, у. ітрб ЫиЕід тафеп, сгиоге тасиіо. Крва’впца, б і) беі Ьеп ф^егЬсп еіпе ЗМиіЬеиІе, ІаЬег сеиеиіит есрогшп. 2) Ьіе 82>(иЕгоШ:(ї, Ьоіиіиа сгиоге ГагСІИ5, Крвавлеіье, п. Ьа§ ЗЗІнЕідтафеп, асізрегзіо сгиогіз , сгиепіаііо. Крвитнсе, шмсе, у. г. ішрі'. Ьіиіід }ап= їен, сгиепіог, Крвлеіье, п. Ьаё 23Гіиідз<шЕеп, гіха сгиепіа. ЕрвыіІ, на, но, ЬГиЫа (6ГиЬиегдіе§епЬ), сгиеиЕиз: учяшіо кряно ђело. Кр’вні?к, ш. Оег ЖогЬіфіііЬіде , оссізог. Крвнііна, б Ьа§ ійІиідеіЬ, ргеііит запдигиіз. у Турско) ]е крв Турска юоо гроша а Србска (н СБакога другог ріішћаннна) дооі грош (тако приповіцеда)у). Крвнину не плаћа само она], ко]іг ]е учшшо крв, него све оно село (а кашто и више облнж№и села за]Єдно) ]е крв учигьена (над се крв учини у варошп, онда и Турця мор'аіу плаћатн крвнину). Крвнііна се не плайа само кад човек убпіе човека , него и кад човек умрё на путу од зиме, кад се ушопи у воду, кад падне с дрвета, или с коіъате сломи врат ; или ода шта му драго он умръо, само кад га нафу на путу или у поіьу мртва (таковц се човек не сміце пріі]Є саранити, док не дођу Турци да га чине йеш). Турци слабо траже крвнцка , него пшшу крвнину : зато крвник доста пута ут’ече у другу наіііу док іьуди'плате крвнину и мало позабораве, па посли)е оцет до^е натраг, и ннко му се не чини ни віешш осим рода онога, нога ]е он убно (а с родом мора да се мири: зашто ке убити и они н>ега). Крвннца, {. Ьіе ТОогЬегіп, іпІсгГесІгіх. Крвблоіі, т. уісіе крвопилац. ЕрЕошілац, лца, т. Ьес !Б(иі(пидеі;, яап§иізида. Крвйточина, ї. Ьйё ЗМпі^апті, тіпсЬІо сгиепіа. Крвца, і. сііт, В, крв: „Зер |Є крвца из зеи'іле проврела Рїревел,ен>е, н. Ьаё Жеіпеп шіі вес^Оі депеш ІЮипЬе, йеіиз §ениз, Кревё-іъитисе, имсе, V. г. ітрі1. пііЬ иег^одепет іШітЬе гоеіпеп, Дсо ого оЫі^ио. Крёвеш, т. ( §гаЬаіиз, храё'атсд ), ђа* ЯЗеіі, Іесіиіиз, дгаЬаіиз. Крёвеший, т. біт. ». кревєт. Крёда, 1. Ьіе йсеіЬе, сгсїа. Крёзуб, ба, бо , заітШсЕід , ебепіиіиз. Крё.зубнца, і. Ьіе За&п(иФ>ЗЄ, есіедІиіа. Креіа, б уіііе крештелнца. Крёінн, на, но, Ьеё ^>сі(;егё, дгасіДі,