Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XX сва имена сто]е иеђу намастирима, зато мяслим да иіі]‘есу села,н::шп каква друга міеста. ю)Турске рндечи (ко]е сам од приляке знао да су іамачно Туреке; назначио сам зв]Єздш}ом (*), п зђе ми ]е одма могло пасши на ум, заміеаивао сам и Српешгм рп]ечма. На]внше од овпТурскн]Є ри]едп могу се без сваке муке ишћераши из нашег іезика, зашто имамо Српске пх]есшо іьи; а ђеко]е се може бити ни у години дана не спомнау: алн сам и ]'а опега писао, зашто сам чуо ђе се у народу говоре , или п]еваіу; а нма неколико и шакови ри]ечи Турски, ко;е ћемо мораши задржашп и посвоіитн, н. п бо)а (бо]пши, 6о]Єье), аманеш, тепсіі]'а, ђерђеф, топ, бар]ак, баріактар, брк, бурмут (б у р м уш я ц а), чакшире (ђекоіїі наши описатели пишу ногавице М)есшо чакшире; алп ногавяца данас код Срба значн само оно , шшо сто]н на яози, па и од гаЬа и од чакшпра! а у чітіавим чакширама иотаіу дви]Є ногавице, шур, рпшаче п оно горе, шшо сшо]п око човека) и т. д. Али зато опеш нітакав памешан човек не тоже рейн, да ]‘е Српскп ]езяк опогааен туђим рп]ечма, и да се зато не може іезиком назваши. Данас нема на овоме сви]ешу нпІеднога іезика (ни сгпарога ни новога), у коме нема шуђи. ри]ечи (и у самим Славенским класпческнм каигама млого заслуженога Райка яма шуђи ріі}ечи (готово) колпко и у Српском ]езику, н. п. акциденцїа, арестЪ, армїа, лагерЪ, караулЪ, команда, кондицїа, аттестаціи, линїа, казна, пункшЪ, ношенданшЪ, коллегїа, травтатЪ, дяшшряншЪ, пошенцїа, епистолїа, циркулЪ, фамилїа, кваршпрЪ, вонакЪ, сандукЪ н т. д.), Али зато опеш Іа туђе ріі]ечи не браніш, него и ]а кажем, да се треба шрудишн и чнсшіпгш ]език од туки ри]ечи (не само од Турскіус, него и од сваки други чи]е му драго бнле; зашто, н. п. Латинске, или ЬЬетачке ри]ечи, шцесу нама ни мало аепше од Турскиіе). колпко се може; али шшо се не може, не треба за оно мрзити на іезик. — Ми друкчи]ене мошемо почеши наш]език чпстііши од туђп ри]ечн, док наіприіе не познамо све наше ри]ечн, ко]е се по народу говоре ; па и оида опет ]е боле узетп туђу рціеч , кеда ]е познаша у народу, него ли наопако нову градити, зашто то ни;е за свакога ученог човека (а за простака ]'ест : зашто су свп іезнци посшали од простака , ш. ]. од пастнра п од тежака ; и простая никакву ріі]еч не може друкчи]Є начпнтпи, него управо онако, као шшо су и осшале начнаєне), — О овом ]е вриіедно да сваки наш списател (а особпто онаі, корт оће да чисти ]'езнк) прочиша предговор Кампо с. к аеговоме ІЬемачком ріечнику , ко]іі ]е писан ради чишкеіьа ІЬемачког Іезика (Є а т р с. ЙВінЧсіЬиф 511с йгПйгипд ипЬ 23сгі>еіЦ[фітз Оес— їсетОеи 21и«= ЬсйсРе, Ме 'Йи((. ®гаиіі(фгосід і8і5, 4.). 11) Ко;е се рпіечіі данас не говоре у говору, него се само чуіу у тцесмама, оне сам забилежио са сш, (стаіака, рос(і(ф), као я. п. чедо, д> у б а, чарни, стадо, ладо, л е л> о, и ш. д. У Бечу ю-га Окт. і8і§. В. С.