Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Мла Мло Мо5 407 Мла'йен>е , и. і) ђаё ІОгеГфеп, ігііпгаііо. 2) Ьа§ .фега&іфГадеи, сіеспззіо. 3) Ьаё ©геГфеи, (©фійдеіі), сопіизіо. Жла'четье, п. Ьаё йзитафеп, саІеГае(:іо тоіііса. Млачёна, Г. Ьіе ЙагфеіГ, іерісійаз, Млачішш, км, V. ітрГ. Гаи тафеп, іерібиш гесісіо. Млекар, ш. (Рес. иСрем.)гіс1е млекар. Млеко, и. (Рес. п. Срем.) уісіе млиІеко. Млётак, тка, т. (сш.) уі<?е Млеци. „V нашему Млетку биі'еломе,,У біцелу Млетку ЛагаинскомеМлёшачш?, на, ко, і) «сіиііапіГФ , уепеіиз. 2) афу. ЬЄІІЄІІаіи(ф, шогеУе. пеГо. Млётачкпіьа, Г. ђіе 2}епеГІапСЕІп,Уепеіа. Млёйак, йка, ко, н. п. чоа, (фШііф ап)и(йГіГеп, сієЬїііз (сіе раппо) Млеци, Млешака, ш. рі. -ІіепеЬід, УепеГіае. Млечан, чна , но, (Рес. и Срем.) уісЗє мліі)ечан. Млёчанин, га. Ьег 23епеГіапесУєпеІЦЗ. Млечар, т. (Рес. и Срем.) уісіе млечар. Ділёчац, чца, гц. (Рес. и Срем.) уісіе млп]счац. Мле’чика, і. (Рес. и Срем.) уісіе млечика. Млёчница, Г, (Рес. и Срем.) уісіе мли’ (ечшіца, МаіЇво , п, (у Ерц.) уісіе брашно : сашръо га у млнв'о. Мли]ёко, п. (Ерц.) ђіе 93ЇІГФ, Іас. Мліі]ечан, чна, но, н. п. крива, тіГф* ЕЄІФ , сііуєї Іасіе. Млиіёчац, чца, га. $і(фтІГф, Іас ріЗСІЗ. Мліцёчннца, Г. (Ерц.) еіпе 21 г Г еб.&сігеіі Чзфтатт§ ('ЇГІііфГфтатт, ^геггсг» [фшатт). Млйи, га. уісіе воденица, Млинар, т. уісіе воденіічар : За .пглішара не би ни динара Млйм, иш ; млидіца , (Ерц.) тсІПСП , оріаог (еГ. мпслштш): ,.Млидп)аше у ікему ]е благо ,,бер Босанцн Турціі млидіі]ау Млитав, ва, во, човек, Гаи , ођпе 55 с а Г Г ипЬ ШїшііеНеіі, «е§іііз, Мліітоі-ьа , га. еіп млитав човек. МлогГі, га, го, тапфег, сотріигез. Млбго (сотр. Віііцо) , ЙІСІ, тиііо. Млогбзналица, Г. Ьес ГШеігоі[(ег, тиіІІЗсІиЗ. Млого'знао, нала, ло, «іеГт»і|ТегіГФ/ иіийізсіиз : ши млогозналн ! Мложёіъе, и. Ьаё їїлесіііеі?геи, фсіцСеп, Іпсгепіспіига. Мложнна , Г. Ьіе ІВГепде , тиІііішЗо (аіё ©едепіаЬ »оп малпна) Млбжшші, им, у, ітрГ. яегтсђгеп, аи^ео,. , о Мложитнсе, имсе, у. г. ітрГ. (іф »ег» теђгеп, аи§егі, зиссгезсо. Млозйна , Г. інсіе Мложііна. Мл ііпшво, и. Ьіе 'Фіепде, тиіііїисіо. Млёзпнац, нца, ш. Ьег Се§ГдеЬргпе, Гіііиз розігетиз. Мъёзинпца, Г. Ьіе Ее§іде5оспе, Яііа ро5Ігета. Млекар (млечар?) т. (Ерц,) зграда, фе се ражлева млідеко, Ьіе 9ЛіІф* Ьатюее. Млескмье, ђа§ ©фпаГ^еп тіі Ьеп Сірреге (шіе Ьіе ©Фгвеіпе беіт Зге[)'еп), зопііиз тапсіасаііііз рогсі. Млёскагші, млештєм, у. ітрГ. шії Ьеи 8ірреп ГфпаГ^еп, Ьеіпі @1іеп,тацсіо сит зонііи. Млёшя,; мелем, у. ітрГ. таГфе», шоіо. Млечар, ш. (Ерц.) і) Ьег 'ИШфђапЬ= ІЄГ, Іасіагіиз. 2) Ьаё 'ЖІЇфтаиІ, ашапз Іасііз. сГ. млекар. Млёчика, Г. (Ерц.) Ьіе ЗБоІГёШІГф , еирІюгЬіа Еіпа. Мо'ба, Г. код Срба ]‘е обпча] , да иду летя, у неке свеце, кад не сміі]у себи раднти, газдама на м о б у, пт. ]. без плате, само за ]ело и за піійе. Наівише иду на мобуте Жаку (ріцетко косе, копаіу кукурузе, купе синено или йіливе — кашто сё и преде на мобу —): зато се жетєлачке п]есме зову н мобарске п]'есяе. На мобу на]'внше иду младіі момци, февоікё и младе, н свако се обуче и накитн, као на васкрсеніце , или на цви]етн , кад иде цркви или намасширу, па ци]ели дан жаауЕи п)ева)у, чепа] усе, шалесе и веселесе, а посліце вечере нгра)ун п]ева)у до неко доба нойи. На' некам ілц'есппіма (као у Сріі]ему) кад дожан,у айву па пођу куйи на вечеруі онда ^ево)ке начине од марама бар)аке, па онако с баріацимаиду п]ева)уіш, као какви сватовп или во)ницн; кад до^у пред куйу, онда пободу 6ар)аке у зелъъу. Моба се обично купи на мрску, и домайин треба да ]е части као кад слави нрсно нме (зато свагда и зову газде на мобу : зашшо сиромасн не ма]у чим да чаете). На мобу до^у и пріі]атели из други села, и СЕакн доведя са собомпо неколико момчади, іуево]ана и млади. На мобу се. отимаІу ко]е йе иойи.