Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

МоА МоїУІ 4»і ]е опремнла брата на воіску, моли се Богу да ]0] здраво дође и т. д.): млоги обрі.о иочшьу : „Да се са страом помолимо и поклонимо Господу Богу и Богородиця, благоме Рлсту п ч'асноме крсту” Уочп неіђеже, я у очи велики празніша, запале вошгпаку свіі]еБу л прпли}епе за зид, па узме старіешина ватре и тамжана, те окади наіпрніе СЕир'-ћу (ц икону ако нгааіу), потом се окаде свіі редоот, и молесе Богу пре.ліа свн]еБя. Осим тога Србжнн цма обича) реБи: Боже по мо з и и прекрститнсе : кад феде за трпезу да ]еде; кад оБе'да устане иза’прпезе (но глада] каже : Бог да поможе и да наспорн); кад о Бе да се напіі|Є ранніе или вина; кад оБе да леже спавати; кад оБе да уз]аше на коіка и кад кине; кад шгао почшье радііти, онда само рече; Б ож е п о м о з и, а не нрстлсе ; тако и кад оБе да се напіі]е воде ; кад зпіевне н кад уздане онда рече: Боже мп л о сшиби т п п о м о з и, пли жива Богород ице ши помози; а кад уговара што да ради, пли да иде' куда, онда рече: а к о Б о г да, или ако Б о г д а з д р а в л е. нт. д. Біоловаіье , п. ііаё 'ЖаГеп , рісііо, Моловатн, луіем, у. ітрБ таБп, ріп§о. Мбжац, жца, Ьіе їОїоБс, ©Фа&е, ііпеа. Можете , п. і) їіаб ЇВіЦеи , го§аіиз. 2) Ьаб ©еіеп, ргесаііо. Мбма, ї. (сш.) уісіе ђево]‘ка. удаласе мома да ]е ніде дома ; „А]де мома да идемо дома Зга ЇВцІдагіі'феп й&ссђвирі ]1а1і ђево]ка. а) Згсаи^агитіе, пошей Гешіпае. Момак, мка, т. і) Ьсс Зап§Ппд*, 25іН'= (фе, ]чуєііІ5. а) Оег.йпарре, б?пефі, риег, ті1е5 : кумовскп момак; Кара Хорђпінп момци. Мбмачкй, ка, ко, і) ЗііЧйПп䧻, ]"иуепіНз. а) аЗт-Гфеіи, 5їіцрреп=, риегогит. 3) ас1у..ц>І$ ЄІП момак, шоге Іиуепія , риегі. Момаштво, п. Ьес ЗЗиг[феіі|їапЬ, іатиіаіий , шіііъ'а. Моміїр , т. Шіаппвпаше, поіп'еп уігі. Мёмков, ва, во, & её момак, іиуепіз.. Момк''ваіье, п. Сег ЗйпйПп^йпЬ, асіоідзсепііа, зіаіиз ]’иуепі1із. Момкбвати, куіем, V. ітрБ еіп момак Г С»П , 5ііт ]иуепіз, раег, шііез. Момчад, Б (соіі.) ^ ї>іе 'ДріиГфеи риМомчадіуа, Б (соіі.)у егі, ргуеисз. Мом Мор 412 Мбмче, ета, и. ЙаЗ ІВйсіфігігі, асіоІезсеиіиіиз. Момчёкаьа , Б а ирги. ц. момак. Момчило , 93їаппёпат? , пошей уігі. Мбмчпна, Б уісіе момчекааа. МомчиБ, т. сБт. ї>. момак. Мор у асі]. іпаесі., &иігРе1&Іа« , Гпзсосоегиіеиз : „Ко]п носи Мор доламу „Мор доламу на грбава леід .—. Мора, Б ав-ет. што прятпскуіе жуде ноБу у спаваау, Оег йір, ерћіаіїєз, іпсиЬиз. Морава, Б і) вода, шшо трче кроз Србиіу, и ут]ече уДунаво код Кулича ниже Смедерева. а) ЬТе Цпяе= деий 5ес ДІОгагоа. а) ^-ганеппаше, потеп Ретіиае. М равцца, Б Фіш. о. Морава 3. Мора'віцй, іваца, ш. рі. намасшпр у Србіфі : „Моравцима цркви допадоше „И ту аіш Ђеру погубите Мбраае, п. (у Сри]ему, у Бачк. ну Бан.) С'аё ЗДй'§ , песеззііаз: ако не Бе сам (од своіе воже), а он Бе под морчае (у Србирі би казамі: оБе ако му се и не Бе). Мбраст, та, то. уіеіе морМбрати, ам, у. ітрБ (у Сриіему, у Бачк. и у Бан. а у. Србиіи, у ІЗосни и "у Ерд. говорисе (м]Єсшо мора) важа, треба, н и. ва.ъа ми иБн (треба иБи); треба да буде II т.д.) шіі[|Ччь орогіеі те-—, со§ог. Морач, т, еіпе реіегїііађпііфе 'РІТапзе, ЬегЬае §епиз. Мбрача, Б і) рніека у Ерцеговишг. г) намасшпр (у Ерцеговини). Море, п. С>аё Жёег, таге. Море ! іпіег]. С овом се рп]ечи показу]е као неко сшаріешннство (као мало маше него с а бре!). Кад рече раван равноме море! онда ђ: ко)іі (особігто ђеца и момчад) одговори: „Море шп до кожена, а говна до уіііиіу.” А кад ррче млађи стари]ему море! онда онаі пита: „Ко ]е шво] море?” па оБе онога шаком за врат. „Море Марко! не оря друмова.' . МореТурци! не газ’те орааа Морёкате, п. Ьаё море-(идеи, изиграІ.іо уосаЬиіі море. Морёкапшсе, амсе, у. г. ітрБ море(йреп. Морёіьє , п. ї) Ьйё 2бМеп , Ігисіііаііо. 2) Ьйё ©гтіі&гп , <1е&ІідаІіо. Мбреш, море, сБ могу. Мбриіа, Б (сш.) уісіе куга: „Кад ліорніа Мосшар поморила —