Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

Наш Нат ,458 357 Натп]евати5 ал, у. рЕ (Ерц.) й6ег|ЇП» деп, сапіи уіпсо. Нашпрітовёдатн, ам, (Рес. и Срем.) уіФе нашпрішоБпіедашц. НашпрппоБиіёдашц, ам, V. рЕ (Ерц.) іт (і-гдаіііеп ііЬес(геі7«п, уінсеге наггаїіопе. Напшрхічатн, ам, уіФе нашпрішОБИ]Єдашн. Натра, Е і) уіФе разбо] і. г) оно,шшо женеу ]еданпут яовраше сгорн,ега вратнла" (откала сам ]'едну натру, или двн]е). Натраг (Ь, х, на траг), §ххгйсї, геігог5ит. Натрагођа, ш. ђес гйсїгоагіо деђсі, геігошеаіог (сіе сапсго)і „Курвин натрагођа Натрашкр, гіїФІіпдё, геігогзит ; гйс?= ШаСІё, ГЄІГОГ5ШИ. Нашргатц, ам, у. рЕ. іп ЗКеігде р(№= Феп, Фееегро. Натренйк., т, добро натрвен и чврст сомун (у Србиін и у Босни по варошіша)," еіп'е МфЫ 25гОІ, раніз дешіз. Натрцца, ї. Фіт. ». натра. НашркіІБан>е, п. ЬаЗ ЇІиІаи[еп, іпсиг510. Натрккваши, куіем, у. ітрї. апіахь (еп / іпсшто. Нашр.ъатн, ам, у. рї. геібеп, стгеи Ьеи , аЯгісо. Натрблапіи, ам, у; рЕ н. п. пун тур, опстаібр. ((фегфа|і) сит зХгеріХи соысасо. Натрпаши, ам, у. рГ. <пфаи(еп, ассишиіо. Натртк, рем, натръо. у. рЕ іпїЯїеп» де аасеіђеп, 5сіпс1о рошкве. Натрйшписе, шмсе, у. рї. уіФе нагузптисе.4, Натруниптн, их, у. рї. ©рШїег Г;ш* еіпгоестеп (ІПв 2Ва[(ег), аягиНз ІигЬо. На'шруо, рула,ло, апде(аиї{, зиЪриІгіфи5. Натрч на прч (одговорио цпганин, или циганка, кад су га питали, како йе му нанести име ђетету). НатрчаЕахье, п. уісіє натркиваае. Нашрчаватші, ам , уіФе нашркиваши. Нашрчатн, чпМ, у. рЕ і) аиІаи(еп, інеигго. г) апІак(еп, оїГепФо. Натужкти, жи, у. рЕ коме, Ьгапдеп, игдео (§ие ЗїофЬиг([), Натура, ї. йаё ЗШисеП, іпФоІез, сЕ Ьуд. Натурагье, и. уіФе набациваіье. Натбрагші, ам, і) у. ішрЕ уісіє набацнвати. 5) у- рЕ уісіє набацатн. Н&.туряшіі, нм, у. рЕ уіФе набацшші. На§ Натурнтисе, пмсё, у. г. рЕ, (їф Ьган тафеп, ассіпді. Натутнашп, ам, уіФе на-дршкати. Натуиіі, учем, у. рЕ. і) іп ЗДепде (їо[= (еп", [фіадеп , тасіо , сопїшіФо. 2) Н. п. напу на главу, (е|і ангпйфеп, Й§о. 5' тіх" ЖіИ;е Ірегпибђгіпдеп , (еіюаз ГФІефі де(фгіеЬемеё), ехішхсіо. НатуЛнсе ^ учемсе, у. г. рЕ (їф апререп, іівріео уепігеш. Натуцате, п. Ьйё •§ессшёЬгіпдеп, ехігісаііо. Нату'цатн, ам, у. ішрЕ пііх 5Кй()Є 1)ег* аиёбііпдеп, уіх егао. Наіхахье, и. уісіє ноЕшваіье. Найатя, ам, уісіє нойнватн: „Зна Надриіа найа галйіа Найве (найси), Е рї. ёгг ІБсоКгод, ЙЗасЬ (год , аіуеий рапагіиз. Нгйерати, ам, у. рЕ (Ергр) і) ђхпапігеіізеп , аіі§о. 2) пофідеп, ішреііо. Найератисе, амсе, у. г. рЕ (Ерц.) на нога, аитйїцеп, іпуећі. Найерііван,е, ю. (Ерц.) і) Ьаё фтсш= ІгеІЬеп , асіасїіо. 2) йаё 9їб1ђідеі1, афасііо. 3) Ьаё Ћпіађип , інтесііо (іи аііциет). Найери'вати, руіем, у. ішрЕ. (Ерц.) ііап= ІМІЬеп, аФідо. 2) пбіђідеп, аФідт Найерп'ватнсе, руіемсе, у. г. їг. (Ерц.) апрфгеп , іпуећі. Найи, нађем, у. рї. (їпЬеп, іпуеціо. Найисе, на^емсе, у. г. рї. і) (їф 6е*чп=Ьеп, 8шп: нашаосе у чуду; „Смюъанийу! домадер се нађц 2) нашло се дхрете, §иг ЙВеГс Піеп , навсі : „У мог сина слц]епца Грг.ура, „У аега се мушко чедо наіђе Найулшпи, нм, у. рї. т. ]. уши, (ріг ђеп /. аггідо. Наудиши, ни, у, рї. 23о[еЗ 5и[йдеп, , шаіо аШсіо. Наузнако, } гйсИіпдё, аиг Ьет 91 ііНаузначицё, | с?еп, зиріпиз. На’ун, ш. і) йіе Йе!)ге, Ьег ип(еггіф(, На'ука, Е ^сіізсірііиа. а) шо )е наука, Ьаё іії (піфх паХйгІіфеё І8е&ііс):пі§, (опйегіі) 'Дпдегоеђпђеи, сонзиєіисіо а аззпеіиао. Наумити, нм, у. рї. (їф Роспе|тип, сіесегпо, Наусница, Е Ьсг їеітепђе ©фнигбагС, Іапидо іи ІаЬіо зирегіогі: ШЄК Му СО гаргла наусница. Науч'итя, нм, у. рї. і) Теђсеп , Фосео научно га писаніи, і) їегпеп , Фізсо ; научно нхыігу; научно ішсапш. Научитисе , имсе, у. г. рї. і) іеі'пеп, аФФізсо : 9.) (їф детооіцхеп , аззисзсо. Нафа *, Е потрбушнна од лігсичїе коже (код ћурчиіа), йіе 1©анф(еіїб..