Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

429 Отв Опш Ошм 43 о. Ьеп, геспбо і. е. сшіепсіо бейгіп§о, зоіТО. ї) восу, ЬапдеІП, Іишіешіо асио. ©шкндак, шва, ш. схп абдегііУепеё @СІІсї, рагіісиіа беігасіа, сіесегріа,. Ошкидаіье, в. Ба§ ЗіБгеі§еп, аегерНо, Ошкігдалш, ам, т. ітрй йБгеі§єп, сіегіріо. Откпнутн, нем, V. рй а&геі§еп , бегіріо : откинула се лађа. Овлапаае , в. і) Ьа&2ІЬЬе<їеп, беіесііо. 2) ђа§ ЗІи^Греггеп, гесіввїо. .©тклбпати, азт, у. ішрі’. і) абђссРеп, Ьгп аЬпеђтеп, беіе§о. і) аи[= . (реггеп, йитТфїіе§еп, гесіисіо, рапбо. •Отплати, ко.ъем, у. рї. аЬЬгссђеп (ат СргеіГс), беігаћо: іедва сам пас]нзі зуадзіа отклао. Отпкле , уі<іе одакле. Отшоішта, ига, г. рй г) абЬесРепл беіе§о. 2) аиТшасђеп, гес1а<іо. Отж_г>уча'ван>е, п. Ьаё 21и?|'фШ0сп, геСІ115ІО. От ■ ъучаватн, ам, т. ітрй. 1 аић'фіісг Отк-Ъ Гчатгш, ам, у. рй }' $сп, геніи а о. Откбваішг, куіезі, у. рй і) ТоёУсйпііез Ъ(П, гесчбо, бето. 2) косу, аБййПг СійГіг, Ічпбепбо ехасао. Откопаваіье , п. Ьаё Зі&дгаоеп , зчЫаІіо (іобіепбо). Откопаваши, ам, у. ісарі-.^ обдгаБеп , Откспаши, ам, V. рй. / Іоііо йобіепбо. Ошкос, т. Ьа§ @гаё, тееТсђев тій еи пет ©епГепргеіфе «бдетађР гаігЬ, гріоб іто йЛсіз йоепагіае ісіи бетеііІчг: покнсли откосн ; покисло синено у относима. Ошкссяшн, нм, у. рй. йбтађеп, сіешеІо , СІЄ5ЄСО. Открііваае, п. і) Ьа§ ЋЬЪеЗсп (ђев фаиРеё), сіеіесііо. з) Ьаё ЄпІідШеп, пибаііо, беіесііо. ©ткрквати, ам, у. рй. аБЬесїгп, еійЬе» С?Єп, епіђййег., беіе§о, геіе§о. Открити, ри]ем, у. рй. аЬЬеІеп, еп(* Ьес?еп, епіђіШеп , сіеіе§о, геіе§о. оф,}п,§[? ишЬ? Оптуп, т. ђее Зоёїаігр, ђіе ЗІиёІоГипд, гебетііо : „Ойеш ли ме пустит’ на откупе ? Ошкушгаш, нм, у. рй. ІоёЄаи'Геп, гесііто. Огпкупіъиваіье, п. Ьй§ 2обїаіі(еп, !6(ЄП, гебеаіііо. Откушытати, л>уіем, у. ітрй, Іо#= Ейи'йп , гебіто. Отле, уісіє отале. Отмпца, й. Ьег ®йЬсђспгаіі6, гарічв риеііае. У Србяіи и данашаи дан отівдаіу ђево]пе. БДлада кюмчад Ерло радо иду у опг.мнцу, и песто нуде ]‘едаы другога : „А] де мо, ре да ши ошмеио ту, илп ону, ђево]ку.” У отмицу се иде с оруж]емкакогођ на во]Ску. Кашгпо ошмичарп довребаіу ^ЄБО]ку код стоке, или кад гіо^е на воду, па ]е увагае и одведу; а кашшо ударе на куйу нойу (као а]дуди;, па оби)‘у ву^у и свежу ^ево]ачкога оца и брайу, док нађу фево]ку и одведу. Еашіпо се побиіу ђевоіачка браііа іі рођапш с ошмич'аршяа и Ьуде меса доста: као шшо )е у бадру (у селу Клупцима) х8о5те године гібгннуо ^ево]'іик брат іі ]едан отмпчар'; и ђево]ку опет нн]есу могли отеши. Зато отмнчзри не сми]у ласно да ударѳ на кућу, ^е знаду да іша млого рода у ^ево]ке, а О со би то ^е село слоаіно : аашгпо и се.ъаилі, како стану пушке пуцатн и Учини се бута, спопадне сваки сг.оіу пушку па гпрчи у помой. Свему']е селу срамота, кад се из села отме ђеЕор;а, а отзшчарима ]опі Еейа, кад се врате іалови. Кад отішячарк докопа]‘у ђево]ку у руке, онда вей не йе осгпавиши, мякар сви нзгинули; ако ли се ї)Єво]ка стане затезатпп и не йе да иде, онда )е вуку за косе, и деру шшапом као вола у купусу. Огпмичари не сміі]у ийи с ђевоіком момачко] куйи: зашто пођу кашто сеіьаци, с родокх ђеЕО]ачким, за іьима у пойеру; него ]е ОДЕЄДУ у шуму, и шаио ]Є В]’енча]’у у какв’оі коли'би (пударско] или пасширско]), или ђе око бунвийа. Поп мора в]енчати, ако му се и не йе: .зашто ойе да га биіу. Кад дође пойера у село, онда ови, ошкуд су ошмичари, изиђу преда н>н лніепим начішом и граде мнр. Ако се тако помире, добро ; ако ли род ђево]ачки оде кадіђн на тужбу, онда мораіу доіш и ошмичари с ђево]ком. Кад угледа маши ђеЕО]ку на мешйеми, а она се стане бусапш рукама у прси, и іаукати г ,,Куку мене! ево роба мога.” Кад се почну судшіш, кади]а на]при]е пита І5ЄБО]ку : Или ]е сила, или драга вол>а ? Ако рече ђево]ка , да ]е сила, и да онанейе с ониот момком жиг-летн ни данас ни сіутра, отакар ]в СЕу ис]екли на комаде, онда зло по отмичаре: мора]у лежати у апсу и плайати глобу. Ако ли ђево]ка рече (као што пона]ви, ше биса): „Ніі]е сила, вейе драга вол>а: }а йу за н,им и у гору и у воду,” онда отмцчари даду шгао.