Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

XXIX СРПСКА ГРАМАТИКА. О С Л О В И М А. (ЗегЪогит Ііп^пае еіетепіа 28; тосаіев о; р зуІІаЪат Гасіі теі аЪзсріе уосаіі), Српском іезішу яна 28 иросши гласова (т. ]. тако чцсгпіг, да се виш<? не могу разди]елнти) , корі се на]паметнн]е могу записати ево овпм словима: а, 6, в,г, д , ђ, е, ж , з, я, ), к, л, л, я, н,н>,о,п,р,с, т, іі, у, ц, ч, п,іи. * **)Слова се ова раад]’елзуіу на самогласна и на полугласиа. Самогласни слова мп ішаяо 5 , ш. ]. а, е, и, о, у; а осшала су сва полугласна. Свако самогласно слово само по себи може бшпи слог и ри]еч (у Српском Іезішу), а од полугласнога ни ]едног слова не може бяти слог ни ри)еч без помоіш самогласнога, оснга р (и предлога к и с, корі су само офени, али слогоби ни]есу); а од самога р може бшпи слог, и помоћу н>ега (р) може се записати рфеи без самогласнога слова, н. п. р-ђа, р'-еа-ае, за-рза-шіі; прсш, крст, крв, црв, црн, и га. д. Овакову службу чини р и код остали]е, сви]у готово, Славенски народа, па н код сами]е Руса (ко]іі иначе радо умећу самогласно слово меї)у два полугласиа, н. п. голосЪ, борода, корова, кровь, крестЬ, п е р с пі Ъ, м)есшо гл а с, брада, краса, крв, крст,прет ига. д.) и у данашіьему Славенском ]езику , н. п. бодрсшвоваши, бодршїй, мудрсшвоваши, мудршїй, храбршїп, ржа и т. д. — у Чеха и уБугара чини овакову службу іі л, н. п. длг, влк, слице (да ли би се к овим ріі]ечма см]ело узеган и Славенско С вЪ га лЪ , сб'ёшлшїй, ііодлЪ, подлшїіі, лжа и осгпалѳ овакове рідёяй?) и ш. д. Кад р чини слог, а предтьпм, или за ньим, сто)и самогласно слово, онда нам шреба метнути дебело ]ер (Ъ) *’) измеі)у р и самогласнога слова. као знак, да оно самогласно слово не пде к р, него да ]е р само за себе слог, н. п. гр-о-це, у-т р-о, о-вр.а-о, за-р-за-ши, по-рв а - ш и - с е, к остпале ОЕакове ри]ечи шреба писагаи: гръоце, умръо, овръао, заързагпи, поървашисе и га. д. Овђе би се могао метнути я какав други знак мывшій Ъ , н. п. г р’оце, иля гр-оце, или ]ош на*) Осим ови општя гласова могу се чуши у Српском іезикуіош неки особигпи гласови: і) Ерцеговіін кашто изговараіу с пред ] каоПольско а, а з као 2, н.п. с]екира, сіутра; и з і е о-а) калуђери наши (особито по Србіфі) слабо кзговара)у Ь, ж, Е, ч, џ, ш, него м]есто ђ іі і.г говоре дз (као пігпо глворе Грци), м]ЄСшо ж, з; пђесшо Л и ч, ц; а м)есгпо ш, с, н. п. дзаце! оди не џу ти ни с та; Еа истину Б оз]у и т. д. Па )е то народ узео у подсмиіе и у свита приповфеткама, ђе се каже да ]с што калуђер говорио , тако се изговараіу ()ош кроз ноз) та слова, **) По Српскп би управо піребало казатп дебела ]ер (као осгаале рфечи ко;е се СБршуіу на полугласно слово) , али су паши шыикевншуі узели по ІЬемачкойіе сва слова у средіья род.