Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

ХІЛІ О ИМЕНу ПРИЛАГАТЕЛНОМ. ((Іа асііесііто, еосріе аиі Япііо аиї іпйзпіо) ТГрилагателна имена могу се, по їыгоеом з начешу, раздиі'елити у три реда : Прва попаз_у]у каквойу имена суштествителни; и ова суопеш двоіака; і)ко]а показуіу каквоіе шшо, н.п. добар човек, зелен лист, мушна вода, шарена шиі;а, брз кой и ш. д. а) ко]а показуіу, ода шта )е шшо, н. п. гвоздей котао, дрвеыа куй а, сребрно пуце, кожна алина и іп. д. Друга показуіу чіуе ]ешшо; и овасу опетдвоіака: з) ко(а показуіу, да ]е шшо само )еднога нзб]єсног имена суштествпшелног, к п. попов, ковачев, еоіводнн и т. д- а) коіа показуіу, да шшо екшє имена суштествителни)е, ялц )еднога кога мудраго,' н. п. поповскп, ковачк п, в о ] в о д с к и : г о в е ђ и, к о з ) и, р и б л и, т и ч у и, ђ е гп и ыз п т. д. Трепа иду у реддруиі]е, него се од зьи разлнкуіу, шшо нанесу достала од имена суштествигаелни, него од други^е различи1; дзг]елоБа говореіьа, као н. п. і) од наріечиіа (особшпо м]еста и времена) , н. п. ш а мошки, данашзыі, лаьски, токоршіьп и т. д. г) од глагола, н п. с пз а і а й а кошу л а, п л е зн п й а игла, о р а й а з е м л а, куповни г узь, музовна крава, текуйа вода, и осгаала овакова причастила. 3) од имена 6ро)шпелнИ|Є, н. п. првп, други, трейн и т. д. О двоіаком свршнваіьу прилагателнн имена. Прилагашелна ззмена првога реда свршт'у се у мушкоме роду ^единственог бро)адвоіако, ш. ]. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, зі слушамо ђе се говори,' н. п. добар п добри, зелен із зелены, дрве'н ядрвени, двогуб и двогубзі и ІП. д. Ово су прво назвали Славенски грамашііцп пріілаі ашелним у с ] е ч е н им (со ус]еченіз]ем), а друго ци] ели;м(безус]ечениіа). Може бшзіи, да би бнлопамётніуе рейи, да (е обо Друго пріілагазпелно нарасло од првога, него да]з прво ус]ечено: зашшо прьо столпу првоме свом облику (као н п. муж у им'евшпелном падежу) и показуіе каквойу нєіізб]єснє" сшварп (на іштан>е какав?), н. п. зец )е плашив; поштен човек не умзуе ла.ашп; ыени )є мио црвен по(ас; з л аш ан ]Є прстен скушьзі него сребри; Го}ко се чянн (да ]е) памешан и т. д, А ово друго начдшено (с додатком' и) од прБОга, и каквойом опред]'елу)е сшвар (на питагье ко) и? као ІЬемачБіі член йес, Ьіе, &аа), н. п. црвензі по^ас ззз)ели тиши; нзгубио сам сребрни прстен; про дао сам ото] необрани внноград зі гп. д. Обо двоіако свршиЕазье наши прилагателнн имена само се налазы у мушкоме роду (ієдинсшеєног 6ро]а), а у женскоме и у средзьем роду само се по гласу разликуіе, н. п. бола ]е алина широка, него зека; камо она цгпрока алина? Ту ;е п уска и широка; ово )е прасе дебело; пошгпо йеш ми дагаи оно твоіе д е'б е л о прасе ? и ш. д. Кад ойе прнлагатпелно име да се усиіече, онда му само зпреба одузешн оно и с кра)а , н. п. жути, жут; дрвени, др’вен и т. д. Ако ли прилагателно нма пред н'два полугласна слова за)едно, онда ур]еченом *) Ђекоіа се у мушком роду евршуіу и на о (міесто л), н. п. зрео, . зз е с е о , ш р у о и т. д. *■*) у Славенском іезику обо се разликуіе словнма у сва три рода, н. п. свяшЬ, связпа, свято; святы зі, святая, святое; а Срблзі су зззоставзілн у женской роду я, а у среднему е, па само гласом натежу и разлннуіу: запзо се налази’ у старим' кзьигама Српсг.им зї без я, и са я зг а, и са два а, н. п. уЛазаревоі дипломы (што (е споменута у предговору); село буновзіца д о н я, село буковица г о р зз я а, село окоЕанззца донаа; тако нма, у Раваници (у Срдіему, |ел диплома сад стоіп, код светог Лазара) на црвеноі свили везено злапюм (кажу да іе везла з;арица Милица найнг.ош кнезуЛазару): валюблгєнаа тп чеда; и в ь зл ю блмная шп чеда.