Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

су то они сами (граматнци) узели и прєвели пз Грчкога и нз Латннскога дезика : зашто су мыслили, да сваны ]езнк оно мора пмати, шшо има Грчші и Латински; а шшо Славенснп ^език има, а Грчки и Латински нема, онотч нц]есубили ни мукаегп (илы ако сушто и напомеыулп, а они суошом тако шторекли, као шшо говори чоеєк о сшвари, ко)у’ші сам не разум ]е), као н. іі. д в о ] а к о з н а ч е и, е п р и л а г а т ел н и имена (фі]Єло и ус)еченоі, код лични міестоимени]а мнѣ ы ші, тебѢ и ти, себѣ п сп, мене и ма и т. д. И Бог зна шша се ;ош у Славенском іезпку ни]Є шако нзосгпавило и изгубило! н. п. односите'лно м]Єстоимени)е' што, нма^у сви садаішьи Славенс-ки народи, а у Славенском резину нема га ! Да су га издали и стари Славенп, о том не треба сум.ъатп, него су га изоставпли прево днифі; зашто су мыслили да оно све покварено, говедар. скіі п свіпьарски, што нема у Латіінскоме и у Гртаом резину. — Да се вратнмо опет к сшрадателнии и о т л о ж и т ел н и м глаголима , и. п. Латннин каже ^едном ри]ечп атог, Іа ибо г, го§ог іі т. Д- а ми у нашся ]езику морамо за сваку ту р^еч узети деи]Є, т. ]. .ъубе не, Еале и е, моле ме и т. д. А Ніуемац мора узети три рідечи, т. ]. іф піегае реІкЬс, бивам д>убл>ен), іф тегЬе деісбс (бпвам ва.іьен) и т. д. Ко)е ишелим да йе свакн признати, да не иде у спрезанье глагола : спрезаае глагола и склагваае имена зове се само оно, кад се. ]една ри]"еч прем]еіьу]е сама у себи, н. и. лубим, лубпш, оъуби, лубиио, л>у6 и т е , л у б е , л. у б л> а , л> у б п т и и т. д. као код имена Бог, Бога, Богу, Боже, Богом, Б о г о в и и ш. д. А гаруждаюся ниІе глагол о гпл о ж и т ел н и , као ни бїюся страдателнп, него су обадва дІе]Сглвлтелни поврайателни глаголи. Сви наши глаголя (діеіствнтелнн и средни) тогу се опет разди]еліггпй і) на глаголе савршптелне (уогЬа рег('есііуа), корі показуху да посао само ]едан пут раі>ен и свршен (пли да йе се радити и свршпїі}и), н. п. закопапіи, записать, дойи, найн, датп, рей и, внкпути, дягнутп, кешнути, у га р и ] е т и , у з д а н у т и и т д. 2) на глаголе н е с а б р ш и т е л н е (геі-Ъа ітрегіесііуа) , ко]и показуіу , да посао ^едкако тра]е , н. п. копатп, закопавати, пнсатн, запнсивати, д о л а з и гни, н а л а з и т и, тражитн, д а в а т и, говорити, вика, т и , дизашіг, яешаши, ушіратн, у з д и с а т и іі т. д. И ово ]е на]важнп]е разд)елениіе наши глагола; і) зато, што су овп глаголи различай између себе, како у значеіьу , тако и успрезану : зашто а) савршителіш глаголи не могу нмаші нолупрошавшега времена ни при части ] а (или діеіепричасшиіа) садашіьег времена. 61 несавршятелни глаголи има]у у будуйем времену у наклонениіу сослагателном уз(или ус), н. п. ако узда] е. м, ако успишеми т, д. а" савршителнп нема)у, него само ако, н. п, ако дам, ако наппшем и т. д. в) од свакога несавршнтелиог глагола тоже се начннити сушт. име (од пріічасти]а страдапіелнога, кад се промиіени н на н> е), н. п- копатп, копаіье; долазнти, дола же» е; л> у б и гп и, л> у 6 д> е н> е и т. д. а савршителіш глаго. ли тога нема]у, оснАі неволико рп]ечп ко)е су остале као од старине, н. п • з а к л а га и, з а к л а а е (]"ели ве'йе ]ан>е за' заклате); постати, поста іі, е (од посшаша свп]еша); посратисе, посраае (не бис аим отишао ни на посраіье); поуздатпсе, поуздагье (џенерале мо]Є поуздаае); д о п у с т и шп , допуштеіье, опросшнти, опроштеа е ; в ] е н ч а гіі и , в] е и ч а й> е (од Слав. вѣнчаніе) ; алн од осталніе глагола не говори се, н. п. з а к о п а а е, н а ђ е іь е, п о л> у б л> е а е, з а г р іь е іь е и т. д. г) будуйіі да посао савршнтелнога глагола нема тра]ан>а ни мало, зато се аим и не може одговортпи на питаіье; шта чиниш? него само ш т а с и ч инііо? и ш т а й е ш ч нніітп? Може* бтпи да зато ђекорі паши шьшкевници міісле, да ]е д о ђ е м, з а к о п а м, п о .в у 6 и м, речеми іп. д. будуйе врніеме ; алп у нашему ]езику заиста ші]е (а у другоме ком Славенском нар;ечніу може бптн да ]е), него ]е садашае, ко]е се попаівише употреблена у наклонениіу сослагателном и у прішоБН]едан>у, н. п. а к о д о .ђ е м; одн да з а п ] е в а іі о ; кад н а 1] е м; устани нека он с ] еД е; стана да ти кажега; дођем гьему , па п оЦє м да гй п о л> у б и м у руку, а он ми рекне и га. д. А будуйе ]'е врн)еме од ови глагола: д о й и й у, з а гі ] е в а й у, н а й и й у , с ] е ш й у , к а з а й у , , п о л у 6 и й у ,