Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

ііХхї Д О Д А Т А К. Кад остало обо мало би]еле арши^е, єео ]ош нетто да додам' 1) На сшранп XXX. и XXXI. шіпо ]е био говор о прешвараіьу полугласнп слова, она се слова онако претвараіу не само у ]едно] ри]е'чи над до^у ^едно пред друго, него и нз двіі]е ри]ечи кад ]Є іедна до друге, н. п.ьговори се ш іъ и м, ш лудма, ж Д а к о м, з Б о г о м, б е с п о. с л а, б е о нова, прет куйові, оДунава,і!Земуна, пре тобом нт. д Дли будуіпі да у писахьу овако далеко ні^есу ишлн ни Грци ніі Латини, зато на]есам ни ]'а йео (ни слцео ; а докле су они ишлн, мислим да ;е слободно и мени, хг свакоме другом); а други ко у напредак ано Бедбуде тако писаши, може слободно: ни ]едан му паметан човек не може реЬн да нема право: заііїто се тако говори; а хпхьим налази се ве& я у шьнгама ђекоітіі (н. п. у Досишеовим, п у Г. професора ИгіьашовиЬа). 2) у Шумадиіи се често у говору нзоставла с у полу прошавшем и у скоро прошавшем времену у првом лицу млож. бро)а , н. п. купламо, іёдамо, ъдашо, нбшамо; до^омо, идомо, носимо, к упішо и т. д. 3) предея, везеш, тресея, плешем, и остали оваковя І;еко^и глаголи, могу нматн полу прошавте вр^’еме и на И]'а, т. преди] д (преди]аше, преди]асмо , предіцасше, предіцау), вези] а, треси^а, плеши]аит. д. (Али од і е д єм, нхіко не би рекао ]еди]'а, іеднуаш е , него само ]еда, ] е д аш е и т. Д.; тако и од гребем, греба, гребаше; а од зебем. може битн да бгг ко рекао и з е б и ] а , з е 6 и ] аше и т. д.). К овііма иде и кунем, куни]'а, куни^аше и т. д. 4) У склааахьу сушт. имена и у спрезаау глагола не треба нико да се ослони са свим на знаке гласоударени]а, и да помисли, да и остале све ри]ечи имаіу свуда онакови истн глас , као и оне хпто су метнуте за прим]ер. То ;е за туђина на]већа тежа у нашем ]‘езику, и Бог зна бііе ли се кад моћи друкчи^е научити , него од народа слушаіући, и говореніи с Н)ИМ, Н. п, мхі]е и грй]е имаіу у имен. ]’еднак глас, а у оста, лим падежима г р и ] е има г р й] а, г р й ] ов и и т. д. Масло и весло има]у у имен. готова ]еднак глас, и весло има у млож, бро]у као и у •род. ]ед., а масло се у млож. броіу не изговара са сеіім тако охлтро, као и у род. ]ед.; тако се исто пол>е оштри]Є изговара у )'ед. броіу , него у млож. ; а друга се опеш млога имена изговараіу оштриіе у млож. бр°іу него у ]ед., н. п. сёдло , седла; сёло, сёла нт. д.— Аля шшо н. п. у Би]оградскоі наиіи Цешто говоре лбнац, конац, кукуруз, село и т. д. (міесто лбнац, конац, кукуруз, село), шо н& иде у ОБО о чему ]Є мр] говор.