Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

§ Ако ' Алй. Аков, ш, еіп ЄІЮЄГ, ашрЬога. Акбвче, чеша, и, еіп еііпеі'і'а§фгп, уаа ашрЬогагішп. Акбће, её іђиі піфі§, гоеіпеігоедеп, диісі Іит? рег те Іісеі;. Акрнђаксії (акрйђакон), т. Ьег ЗІсфЬ ЬіаЕоп, АгсЬісІіасопиз. ЛЕриіёра, т. Ьег Ффцегеі, 06есргіе= •0ег, агсћіегеиз: владше-су акрп]ере Ристове. Акримандрнт, ш. Ьес Зісфітап&ги, А'гсћішапсігііа. Акримандрптов, ва, во, Ьеё 2ігфі= тстЬтеп, Агсћітапсігііае. Акрита'идришскп, ка, ко, і) агфЬ ГПапђїгІІІГф, агсћітадшйагит. 2) асіу,агфітапЬгІІІСф , тоге агсћітапсігііае. дкшаш*, т. Ьа§ «іегге ©ећеіђ Ьег2иг= їеп, паф @оппетиіпіггдапд , огаііо сріагіа Тигсагит , розі зоііз оссазит. Ал ,т. 6и]еда, напаст: алше не. нашао. Ал*, аФ]. уісіе ружпчаст. Ала, ї. уісіе цзод. Ала, і. уіФе аждаа : ало неснта! Ала би лепо било, ађі гсіе (фбп геаге её , Ъспе ! сіепз даат еззеі ргаесіагит. Ала]*, т. еіп 2гирр ©оІЬаіеп іп фа« га&е, асіе5 іпзігисіа, ротра тііііагіз : ,,Туд’ ке ііойи во]Ска на ала]е„Наредисе ала] за ала]’емАла]-баріаКі*, ш. (ст.) Ые феесісфпе, яідішш, уехіііит : „У ДЄСНО] му руіри КОП,ЪЄ бО]НО , „А у л’ієео] ала] ■ баріак златан Ала]6ег*, т.Вег еГтй, сіих поЪіііит. АлаібегоБ, ва, во, ђеё 2Паі&едё. Ала]беговипа, і. Ме ^гаи Ьеб їПаібед§. Алал*, т. уісіе благослов: дао мп \а с а л ало м ; што човек с правдой стпече, то му ]а алал; да му ]е алал. Алале*, ї- рі. уісіе наруквице. Алалем*, яПеш Зіпїфеіпе паф, пізі те ошпіа &11ітІ. Алалем то ће бигші сврака. Ала'лшпи , нм, уібеопросшиті:, благослоеиши. Кад ко]и шшо купи од йога, а он каже : „Алали браше.“ А она] му одровори: „Да гаи ]е алал,“ Алалёваае, и. Ьаё©едпеп,Ъепес1ісііо. АлалпІЕатп, д>у]ем, у. ітрГ. [едпеп, Ьепесіісо. / Алас , ш. (сі.)иг’і;, Ьег (5>ГФег) уісіє рнбар. Аласоє , ва, во , уісіе рибаров. Аласки, ка, ко, уісіе рибарски. Алат*, т. Ьаё ІОЗвгЕ§еид , іпзігишеиіа. Без алата нема заната. Алаш*,т. црЕенко», Ьег Зифё (ф^егЬ), едпиз гиіиз. Алашасш, ша, то, н. п, нон>, |цфё» ГС(ђ, гиі'из. Ала Ама 5 Алага.ъпка, і. «іп Фі$еІпе§ ЯВегГзеид, іпзІгитеШит. Алатов, ва, во, Ье§ ^иФІеё , гиЕесрлі. Алёгауша, і. алашасша кобнла, еіпе ^ифёДппе , ециз гиГа. Алагпушин, на, по, Ьег ^иф§іїиіе, едийе гиіае. Алаужа, і. уісіе, лапаЕііца. Алва*, і. і) еіпе Жеі;іГреі[е (роп ©еі» 5ептсі)1, ©фтяГ$ ипй фспід), сіЬі депиз. 2) од ораа. 3) ск прстен. Алвалук*, ш, Ьй$ їгіцідсій (апіалва), шаё таи іЙеидеЕігіЬсїеп абГогйегі, согоііагіит , тииизсиіит : да] алвалук ((аді тап тіе іп С)е(1еігеіф: ђеп Ѳфпсіг Ьег ав§ігРісЕсп). Алватан (говорисе н авлатан}, юна , но, ІСЄІ1, Ьесцісхп (ссп ЙІеі&епі), ашрісіз. Алвапиіа* (алвариД), т. 2игоа(;апЫег, с]иі уепсііі алва. Алдумашче*, чеша , п. уіФ. алвалук, Алекса, тц. 5і!ср, Аіохіиз. Алёксп]Єгт. ЗІІер, Аіехіиз. Алексинац, кца, т. мала Еарошица , нзмеђу Ниша и Караішна. Алексиначкіс, ка, ко , сои Алексинац. Алем драги камеи, (ст.) : „ Меї)’ камзама алем драги каменАлеімішіа, т.1 (&ес ђеіііде) ЗИрріиё, Алёмпя}Є , т $ Аіуріия. Али, і) яђег , уегит. 2) уіФє или. Алин драги камеи, т. уісіе алем дра. , ги камен. Алка*, і. гвоздей колут (у Србпрі по селима говоре би]'очуг), еіп еі[егпес Оїіпд, ііђйтпд , 5‘Є[[ЄІ, аппиіиз : „Ко то куца алком на вратима?—■ Аліійраи* ,■ т. Ьег Йосст, Аісогапиз : „На ішіиану своме алкурану Алов, т. велика преі>а што се риба вашаіу, Ьйё 5і(фегпе|, геіе. Алёгаак, тка , т, еіп кіеіЬ«пд6[КсІ, УЄ8ІІ5. Алёшина, ї. аи§т. с. а л,ина. Алина, і'. Ьаё 5Пеі&, уєзііз. ллтіе, і. рі. Ьаё ©егоапЬ, уезіітепіл, (апф Ьао ібеІІдегоапЬ), зігадиіа, Ал.иница, і. Фіт. у. алина. Алкав, ва, во, іфіаіг, Іахиз. А.ъг/іа , і. еіпе ‘Дсі Зпііебеіп , серас депиз. Ам, т. Ьпё ©І'іфігг рев Жпдепр(:есЬеё, іога едиі Ігаћеиіізф Ама, пЬег, оПєІП, зесі. Амаз*, т. (ст.) Зігі ©ебеіё Ьегїйгїеіъ ргесІ5 деииз': „Л у шанцу амаз проучитеАмаіліда*, 1. і) запис, или чини какве, што се носе уза се, н. п. амаіли]а од пушке, од главоболе, од грознііце и га. д. Ьег їаііотап, зідгшт та§ідшп. 2) она кесица, или КУ" А 2