Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

>5 Ама Ан» шіі]‘ца, шгао се у іьо] носа зашге, Ьаё їаііёшап « Йа|1феп, сарзиіа зегтапбо зі§по та§ісо : „Сараїлніе златне амаілп]'е, „Шгао ђево]ЕЄ носе у іьедрима Амам*, ш. йаёЯЗаїфаи§, ©аСгііттег/ ЬаіаешпАмамџик *, ш. біт. У. амам. Амамџик има у свако] Турско] соби (фе спаваіу луди са жеяама) за пейн. Аман, ш. чини ми се: аман шо йе биши. Аман*! фасЬоп! ©пеђе! поіі те оссібеге, зегуа те. Аманеш*, т. апуегісаиіез ф(апй, берозііит :-аманеш ши Бож]И мо]а ца; оставиокод аегановце наашанегп; из)ео туђ аманеш. * Амбар*, ш. і) ЬаІ ЗЛада§іп, ћоггеит, з) прва капа, шшо се днгне кад се игра прошена, сБ. прстен. Амбараае, п. ђаё 21иїђеЬеп Ьег Єг|Тел Шііі§е іт 9їіпд[ріеІ (іпЬет тап амбар Ьа$и гц^і), Іеуаііо ргіті §аіегі іи Іизи аппиіі, сБ. прсшен. Амбараши, ам, у. ітрБ. амбар (адеи, бісо амбар. Амбарнугпп , нем, V. рБ. і) днйи прву капу, кад се игра прошена, сБ. прсшен. 2) запросиши ђєБо(ку фегоф, или друго шшо заискапш, н. п. ]а сам амбарнуо на ]Єдном М]есшу. Амбарскй, ка, ко, н. п. око, врата, Йеё 'Юада$іпё, ћоггсі. Амбула, Б. дугачка врейа, еіп Гапдес ©ай, зассиз Іопдіог. Агайн! 21пки ! атеп ! Ааіин даБогда, Аминаае, п. Ьаё 2Ітеп[адеп, абргесаііо. Аминати, ам, у. гтрГ. ЗІтси ілдеп, бісо атеп. Кад стари сват (на свадби), или кум шце у здрав.ъе, онда свашовн, све два й два, амин а] у, ш. і- вичу: Стари сг.аш чашу гііре, Бога моли, ашин ! Ад'іо , йіеї;ег, Ьис. Адірел, т. йег ЗїедепГфіпп, (б(1егг. ћаё 21 т с е ГI, паф Ьет (аБ шпћгеііа), итЬеііа (та]ог). Ан*, т. Йес ^ап, аеуегіісиіг.т, Ана’ Б.}31"™' АмаАнашема (анагаемате), Е. Йяё ЗІппіђет, АпаіЬета: анагпе га мате било: анатемаше ђавола и іьегова пмена. Анашемник, т. ђе§ Зіпаіђешё іуегіб, бідпиз апаіћетаіе. Анагпемшіце (едан! (ЕфсКсп дегоођиііф йіе $®Рпфе, {іаН анатемннче, шеі( (іе (ІЛ еіп дгіеб)і[фсё ЗІпГеђеп дебеп гооПсп , ІУО »еіп ч, ж, п, й, ђ, Шіф і|ї; Ана Аііч ?ііпй ЬіеГе З^есіайоп а^теп ђгз ЗіпеЬ , ЬоЕеп і"ай)гі)ф паф). Анашемница, й ђіе &её ЗЕпа^ет§ тйс= ђід І(1, бі§па апаіћетаіе. Анашемаак, т. тібе анашедінші. Днгли]а, і. і) @ядЕйП&, АпдБа, Вгііап-^ піа. 2) епдііі'ф 2иф, рашшз Ан§Б» сиз. Англиіски, ка,ко, і) еидЕі(ф, ап§Ііспз, Ьгііаипісиз. 2) абу. епдІІ[ф , апдііее. Андра, т. (Рес. и Срем.) уіие Андро.. Андрак, т. Не знам корі му ]е авдрак (у Сри]ему и Бачк), Андриіа, т. (сі'. /ЬЬргк;?) 2Епй«аё, Аибгеаз. Андрн]аш, т. Зіп&геа®, Апбгеаз. Андрйіца, Б. біт. ». Андриса. Андро, т. (Ерц.) ћур. ». Андрп]а, Анфа, Б. ћур. у. Аиђелп]а. Анфел, ш. (говорисе и ан^ео) йег 0ГА деі, ап§еіиз. Анђелак, лка, т. ћур. у. анђел. Анђёліі]а , Б. 21пдеІіа , Ап§еііа. Анфёлйіца, Б. біт. у. Анђелпїа. Анђі'лскй, ка , во, с'идІІГф, ап§еііеііі. г) абу. епдГІГф, апдеіісе. Ан^ео , ^ела, ш. уібе ан^ел. Ані^пца, Б. біт. у. Анђа. Лнђуша, Б, аи§т. у. Анхели]3. Анета, Б. 2ІППЄІЙ, Аппяіа. Анета, п. рі, (ага ©іы^еп) йісЗфгаі;Ьепдапде. Анпца, Б. біш. у. Ана. Аніншца , Б. біт. у. Анпца. Анка, Б. Зісшіфеп, Аппиіа. Анскн, ка, ко, н. п. врата, йеё РійПіС беуегзогіі. Анта, Б. (у Ср^ему) Ьег ЗЯагї^аиіеп, сишиіиз (іеггае) іегтіпаііз. Анта, ш. (Рес. и Срем.) іібе Анто. Анте'рніа* (аншери]а), Б. еіп ІШегШІЬ тіі 2ІЄГШЄІІІ, іипїсае дгпиз. Антеріілук*, т. ©ійс? деид аи[ еїпг '2ІШЄГІЄ, раппі ^иипіиш зиіћеіі аб апіегіат сопйсіепбат. Антпца , іп. біт. Анта. Лншо, т. (Ерц.) ћур. у. Антончіс. Ан!Погада,т.Ч А да1о.иіич Антоніре, т,| Аитотрда , т. біт. у. Ашпошг)е. Анушка, Б. Зіяпа, Авпа,. Анчпда, Б. біт. у. Анка. Анпар*, т. Ьес арапЬ(фаг, сиііег ша. , ІогАнџи.іа ^, т. Ьег фапіУІНГі, бошіпиз беуегзогіі. анііи]'ин, на, но, &е*3 ^антігі^З, ботіпі беуегзогіі. Аштг|нски, ка, ко,^ і) ЗБІгіО§--, ботіпі АніидсшТ, ка , ко ^ беуегзогіі. з) аб?, ІУІЄ ЄІП 2БІЄІђ ) шоге саирошз.