Српски рјечник : истолкован њемачким и латинским ријечма

II Аша іа Ара Ара Арп Арашлама, і. (ст.) уісіе аршлама: „Арашламе у меду куване Арбанаскй, (ст.) 'аіђаперїф, аІЬапісе: „Латински му гоЕорн, ,,,Арбанаскй заноси Арб^а*, сі. шкпка (дрвена илп геоздє* на), шшо се набіца н>ом мала пушка кад се пуни, &ес Саі)Є)їосї, Ъасіііиз асіідепсіае §іапсїі ріпшЪеае. Аргатіра, ї. (соіі.) Ріс ХйдГођпег, шегсепагіі. Аргатян, гп. (іоуатг,;) ^еА• Задісфисг, , тегсепагіиз , сГ. надннчар.. Дргатаоваіье, п. РаЗ ЗісЬсііеп ига 3:а= деГођп, РаЗ їадеісћпеип, орегае сііигпае іосаїіо. Лргатоватп, шу}еаі, у. ітрі. іадїоі)* ПЄГП, тегсесіе сопсіисі, ІаЬогаге. Ардбв, т. Ра3(\;а§і іоіішп. еі.буре. АрдбвнЛ, т. сііш. р- ардов. Аренда, і. (по Сріі]ему, по Бачк. и но Бан.) рег фафі, гесіетио, сопсіисііо : узео под аренду. Арёндатор, т. Ьсс '{іафіег, гесіетіог. Арбндаторов, ва, ео , ЬеЗ фафіегЗ, гесіешіопз. Арка*, і- Рег 9їйс?сп, сіогзгтоі (ію ЙІЄІРА), уісіе лрђа. Арла'кача, І. сіи ІасшепР іиіііде§ 5услиг СП^Іттеї, 1’ешіцй Іитиііиоза. Арлаіьс, и. РаЗ Йсістен (Ьес йіпРег), і ит иііиаііч. Арлатн, ам, у. ітрі. Іаппсп, Іитиііиог. Арка'утнн*, ш. рсг 2ігпаиі, '1Ш>«ііс[е, АІЬаииз. Лрна'угашюЕ, ва, во, РеЗ Зігпаиісп, АІЬапі. Арнаупшти, нм, у. ітрі'. §нт ЗІгпаіи ГСП тафеп, іасіо еззє АІЬаппт. Арнаутитнсе, нмсе, у, г. ітрі'. сіи Лсиаип тегРеп , Ііо АІЬапиз. Арнаушка. і. і) Ріс ЗІі'паиіііт, АІЬаиа. 2) сіпс ЗІешиШгт, (Іігі Іапдсс (УІІІІІС), Іеітп аіЬаиит. Арнаушлук*,. т. Арнаушска зем.ъа , ШЬйПІеп, АІЬаніа. Арнаутовац, вца, т. Арнаушсшг пішітод), Ьіе аї&апеПГфс ()'і(1о(е, Іеішп тіпиз АІЬапит. Арна'ушскн, на, ко, х'і ЛІбппсГсг, аІЬаииз. 2) асіу. аІ&ДПЄ|і(ф, тоге аІЬапі. Арнау&ён.е, п. РаЗ ЗибапІІІГСИ, шиіаЬіо ін АІЬапит. Арнаучад, і. (соіі.) і'ііпдс Зігпаиіеп. Арнауче, чета, п. еіи Ііі&апсісс ЙіпР, рпег аІЬапиз. лріьевн, т. рі. РаЗ И)аф еіпсё (Гопії орспеп) 2)йііегпгоадеиё, воп Йіа&си пай сіпег 9го1;сшаае РагйРег, іееІит сигші гизіісі. Арпатт*. т. еіпс Ші Зюіебеіп рш ІЇ>ЄЕТ«|ЄП , серагпт §спиз. Арса, т. (Рес. н Срем.) уісіе Арео, Арсен, т. 21с(епіиё, Агзепіиз. Осенніе! ЯгГёПІП§ , Агзепіиз. АрснЦа, ш. сНт. в. Арса. Арео, т. (Ерц.) ћур. у. Арсешце. Арти)а, і. ђаё ^)арІСГ, сћагіа. Артніептна, і. 1 ~гу ■ > г !> аидт. в. аршпіа. Артя)ешина, і. / ° ^ 1 Аршніца, і. сііш. В- аршніа. Артованіе, п. Ьа§ аЗесагђеп, ■§оГіпеї» )ІССП , сонзіііаііо. АршоЕати, аршуіем, у. ітрі. нога, РегагЬеп , ЬоітеііІегп, сопзіііог. Архіфакон, т. уісіе акрн^анон. Архимандриш, уісіе акрнмандрпт. Архцмандрншов, ва, во, уісіе акрп-. мандритоЕ. Архимандритски , ка, ко, уісіе акрпмандрнтскн. Арчён>е, и. Ьа-3 Зїег^сђсеп, йегбсаи» фсп < содзшпііо , аЬзитііо, Арчнтн, ПМ, у. ітрі. ВСгбгаііфСЇІ, аЬзито. Арчншксе, нмсе , у. г. ітрі. (їф іп Цп= І0|ІЄП ІЄ|СП, ехрвпзаз іасіо, Аршлама%і. ЗІгіЗтцЬЕігСфе, сегазі§епи5, Аршйн, т. Ьіе (УПе , иіиа. Асан - пашина пА\анка, і. мала варошица на десном брнрегу ріцеке Іасеннце. (у Србиіи), Ясна, і. (по Срн]ему и по Бачк.) Ьес ЗЇИ^еа, ("§еютп, иІіНіаз. сі. ваїда, Аснншн, нм, у. ітрі. пиёсп, ргозит, Аснбвнт, та, то, пй|Ііф, иііііз. Аспа, і. Оег враиіапёі'фіад, ризіиіае. Аспида, і. Ьіе іВірес, Оіісг, авріз: зла као аспида (реку зло] жени). Асшал, т. (по Срп]ЄВіу, по Бачк. и по Бан.) Ьес їі(ф, тепза, сі, сто, АсталчиЬ, т. біт. В- астал. Астар *, т. ЬаЗ ипіссіиісес (воп ЮаитшоОе), типітеи усзііз. Асура*, і. уісіе рогожина. -Асурџпіа*, ш. Ьес АШаіісп^сфісг, чиі ій§єЬєї ріесііі е зсігро Асуррифш, на, но, РеЗ їїіаііептафегЗ, іе§еіит сопІесіогіз. Аш*, т. ЬаЗ йгаЫІ'фе 9І0§, едииз агаЬз. С туі;а апха усред блата. Атанацко , ш. ЗІсђапаЗ , Аіћапазіиз. Аташе, а. Раа Зіфіеп, аиепііо. Ашар, т. РаЗ ©еЬісі, а§ег, Бпез. Ашапиі, ам, у. ітрі. (афіеи ?) маритіі, или приаіъати зашто, аф* іеи, аііепсіеге: да ши аташ зашим, то би ши научно. Агаагираши, ам, у. рі. (у Сріцему^ У Бачк. И у Бан.) (іг. а((:а^иег) да* дгеі^сп, ১гесііог. сі, ударишя.